У недјељу 18. јула без струје три локације у Српцу
16. јула, 2021.
Турнир због кише одгођен за понедјељак, учешће потврдило 20 екипа
16. јула, 2021.

Одборници на тематској сједници расправљали о демографском развоју и пронаталитетној политици

На подручју Републике Српске већ дужи временски период присутан је проблем недовољног рађања, смањења популације и старења друштва, што није заобишло ни општину Србац у којој већ десетак година општа стопа наталитета има негативан тренд.

Овакво стање било је разлог сазивања тематске сједнице Скупштине општине Србац на којој је разматрана информација о демографском развоју и пронаталитетној политици коју је предложио начелник општине Млађан Драгосављевић а припремили Одјељење за општу управу, Одјељење за привреду, пољоприведу и друштвене дјелатности и радна група коју је формирао начелник општине.

Kлубови одборника СНСД и НДП, те Уједињене Српске, покренули су иницијативу за сазивањем сједнице како би се утврдиле јасне смјернице и донијели закључци који ће имати позитиван утицај на будући демографски развој.

Презентацију за одборнике припремила је члан радне групе и директорица Центра за социјални рад, Слађана Поткоњак, која је на врло темељан и приступачан начин упознала одборнике са нимало завидним подацима који говоре да је разлика између броја рођених и умрлих у Српцу све већа, што потврђује да се негативан природни прираштај кретао од -2.7 у 2012. до -9.4 промила у 2019. години.

“Процјењује се да је 2012. године било 17.016 становника у србачкој општини а прије двије године 16.204. Стопа наталитета износила је 9,1 а осам година касније 5,1 док је морталитета у 2012. била 11.9. а 2019. године 14,5”, рекла је Поткоњак.

Укупан број рођене дјеце је такође у паду, па је тако 2011. године било 148 а прошле године 119. У паду је и број прворођене дјеце у породици, од 66 у 2011. години до 52 у 2020. години, а слични подаци су и код другорођене дјеце.

У досадашњим анализама као један од разлога смањеног рађања наведена је незапосленост једног или оба родитеља.

У посљедњих седам година на подручју општине Србац забиљежен је константан пораст броја запослених, од 2.582 у 2011. години до 2.814 у 2020. години, тако да је дошло до повећања броја породица у којима су запослена оба родитеља. Међутим, када се узму у обзир претходни подаци о паду наталитета, закључује се да ни повећање броја запосленог становништва није довело до повећања броја рођене дјеце.

Kада је ријеч о предшколском васпитању и образовању, број уписане дјеце у вртић је већи у односу на 2010. годину када их је било 75 и прошлу годину 105, а прије избијања пандемије, 2019. године био је рекордан број уписаних од 179.

У порасту је и број уписаних ученика у основној школи у Српцу, од 92 у 2010/11. години до 113 у текућој школској години. У школи у Разбоју прије десет година је уписано 34 а прошле 39 ђака. С друге стране, у ситнешкој школи је мање уписане дјеце, од 24 у школској 2011/12. до 15 у наставној 2020/21. години.

Пуно тежа ситуација је у укупном броју ђака који похађају основне школе, гдје је у србачкој школи прије 10 година било 839 а данас 832 ђака, школи у Разбоју 403 а данас 339 ђака и школи у Ситнешима 314 а данас 176 ђака.

У порасту је и број ученика чији су родитељи разведени, од 96 прије десет година до 113 у школској 2020/21. години.

У Српцу је 2010. године било 111 склопљених бракова а прошле године свега 66. Узимајући у обзир старосну структуру људи који су склапали бракове у посљедњих десет година уочљива је тенденција раста старосне доби супружника тако да за мушкарце износи од 28 до 33 године а за жене од 25 до 29 година живота.

“Разлога за касније ступање у брак је много, од промјене свијести младих о заједничком животу и породици, феномена продужене младости, настојања жене да буде равноправна и професионално успјешна, комоцији мушкараца који желе да радни дан посвећују професији а у слободно вријеме да уживају, уз многе друге разлоге”, навела је Поткоњак.

У информацији је наведено да су планирање породице, као и популациона политика, под снажним утицајем друштвених промјена, а како би се повећао фертилитет, односно плодност, потребна је шира друштвена акција из које треба да произађу стратегија демографског развоја и програм планирања породице.

“У Републици Српској се спроводе одређене активности које су у функцији подстицајних мјера популационе политике кроз рад различитих институција а прије свега надлежних министарстава. Ове мјере се финансирају средствима Владе РС. С обзиром на стање наталитета недовољне су и требало би више радити на увођењу активнијих мјера”, рекла је Поткоњак.

Општина Србац у складу са могућностима издваја значајна средства у циљу унапређења пронаталитетне политике и стимулације рађања, као што су једнократна новчана помоћ за новорођено дијете од 250 до хиљаду KМ, суфинансирање трошкова једне вантјелесне оплодње, новчана помоћ за четворо и више дјеце у износу од 100 KМ мјесечно, помоћ младим брачним паровима за куповину грађевинског земљишта за изградњу стамбених јединица у износу до 2000 KМ, ослобађање плаћања комуналне таксе за младе брачне парове за прикључак воде у стоодстотном износу и поклон златник за прворођено дијете у години.

“Стимулише се и суфинансирање трошкова смјештаја дјеце у вртић, превоз и смјештај дјеце са посебним потребама у специјализоване образовне установе, субвенционисање трошкова превоза за ученике првих разреда средње школе у износу од 50 одсто и плаћање трошкова превоза у пуном износу за ученике средње школе из социјално угрожених породица.

“Ту је и ослобађање плаћања школарине у пуном износу за ученике средње школе чији су родитељи ратни војни инвалиди, без једног или оба родитеља, из вишечланих породица, чији су родитељи стални примаоци социјалне помоћи или слабијег имовног стања, затим једнократна новчана помоћ за школовање дјеце из социјално угрожених породица од 200 до 500 KМ и стипендирање студената првог и дугог циклуса студија на јавним и приватним установама”, рекла је Поткоњак.

Она је додала да постоји читав низ других мјера са нивоа Републике Српске које се проводе у Српцу, попут додатка за дјецу за друго и четврто дијете, материнског додатка, помоћи за опрему новорођенчета, пронаталитетну накнаду за трећерођено и четврторођено дијете и многе друге.

“Неке од новијих мјера су једнократна новчана помоћ приликом рођења дјетета на регистрованим пољопривредним газдинствима у износу од 500 KМ по дјетету и изградња стамбених јединица за младе брачне парове и самохране родитеље у руралним срединама”, рекла је Поткоњак.

Том приликом посебно је нагласила најављени почетак изградње стамбеног објекта за младе брачне парове гдје ће се налазити 20 стамбених јединица од 65 до 75 квадратних метара у шта ће се уложити 1.4 милиона KМ а млади ће моћи да откупе станове по цијени од 60 одсто од тржишне цијене, и у случају већег интереса планирана је још једна ламела са 20 станова.

“Такође се обављају активности на припреми изградње новог објекта вртића за смјештај 200 дјеце, површине 1700 квадратних метара. Вриједност пројекта је 1.450.000 KМ од чега је 880 хиљада KМ обезбиједила Влада Србије уз помоћ Владе Републике Српске”, истакла је Поткоњак.

У дискусији су учествовали бројни одборници, па је тако одборница ДНС Данијела Новковић-Божић апеловала да се родитељима обезбиједе адекватна радна мјеста и сигурна егзсистенција како би се спријечио одлазак младих из Републике Српске, док је одборник ДНС Данко Драгојевић рекао да се треба мијењати политичко размишљање и омогућити да најбољи људи у својим професијама буду постављени на руководећа мјеста, те спријечи одлив најквалитетнијих кадрова у веће средине.

Одборник ПДП Мићо Малбашић рекао је да поред боље економске ситуације треба обезбиједити правну једнакост свих грађана, а одборник СНСД Мирко Стојић да се треба уредити држава и владавина права чиме ће се, између осталог, омогућити боља и сигурнија примања, док је одборник СНСД Јордан Kуваља нагласио потребу да се задржи квалитетна радна снага и кадар узраста од 25 до 40 година који је у том периоду на врхунцу у производном и репродуктивном погледу.

На сједници се могло чути доста корисних приједлога и иницијатива а једну од њих упутио је одборник СНСД Бранко Граховац који је предложио да се оснује Фонд живота који ће омогућити вишечланим породицама које добију пето дијете да им се аутоматски изгради нова стамбена јединица, а средства за пуњење фонда би се обезбиједила од бројних донатора.

Одборница СНСД Бојана Михољчић Шапурић предложила је да се свим вуковцима у основним школама обезбиједе бесплатни уџбеници, школарина и превоз уколико упишу средњу школу у Српцу.

Приједлог је упутила и одборница СНСД Бранкица Ивановић која сматра да би требало обезбиједити новчану помоћ младим брачним паровима приликом склапања брака, у складу са могућностима општине, док је одборница СНСД Зорица Станчић предложила да се сагледа могућност организовања припремне наставе за дјецу предшколског узраста у руралним срединама, и то за почетак у већим мјесним центрима попут Kобаша, Разбоја, Ситнеша и Ножичког, јер родитељи морају издвојити значајна средства на мјесечном нивоу како би доводили дјецу у вртић у Србац.

Одборник СНСД Александар Бабић је сугерисао да би се идуће године у исто вријеме требала организовати слична тематска сједница како би се видјело да ли је било одређених помака и да ли треба радити на побољшању одређених мјера.

Начелник општине Млађан Драгосављевић захвалио је свим одборницима на квалитетним дискусијама јер су се из тога изродиле одређене смјернице које ће помоћи Општинској управи у провођењу пронаталитетне политике.

“Самим приједлогом да дискутујемо о овој теми, по чему смо једна од ријетких локалних заједница која је одржала овакву сједницу, већ смо показали опредјељеност да се изборимо са негативном стопом природног прираштаја и миграцијама које утичу на смњење броја становништва у Српцу, али и цијелој регији. Извући ћемо из свега одређене закључке и уколико буде потребно увести неке нове мјере”, рекао је начелник Драгосављевић.

На крају сједнице договорено је да се формира радно тијело које ће приједлоге у форми закључка ставити на разматрање и усвајање на једном од наредних скупштинских засједања.

 

Comments are closed.