Министар Душко Милуновић у посјети Српцу: У разне пројекте уложено 7 милиона KМ
11. новембра, 2021.
У Српцу седам нових случајева вируса корона
12. новембра, 2021.

Kултурно вече посвећено Достојевском окупило бројне заљубљенике у руску књижевност

Kњижевна дјела Фјодора Михаиловича Достојевског, једног од највећих руских писаца, нису изгубила на свом сјају и популарности до данашњег дана баш као и веза између српског и руског народа која је трајна и нераскидива.

Ово је порука која је упућена са књижевне вечери и изложбе фотографија и портрета посвећених 200. годишњици рођења Достојевског које је организовала Народна библиотека Србац.

О животу чувеног руског књижевника и његовом стваралаштву говорила је предсједница србачке Просвјете, Гордана Ђукић, која је рекла да је Достојевски од рођења до смрти носио тежак терет на својим плећима, што је пресликао и на многе јунаке у својим дјелима.

“Борио се са епилепсијом, бројним стресовима и трагедијама и преживио сибирске руске казамате и букагије које је носио на ногама пуне четири године. Био је веома емотиван и имао је многе несрећне љубави. На крају су иза њега остала његова дјела која се читају и након 140 година од његове смрти и која ће се проучавати док је свијета и вијека, јер га подједнако добро разумију све генерације”, рекла је Ђукић.

Она је додала да је на сахрани Достојевског било око 10 хиљада људи а нарочито упечатљива сцена је била када су бројни студенти ставили букагије на своје ноге и тако га испратили до гробног мјеста.

Ђукићева наводи да је његова љубав према Србима била огромна. Посветио им је десетак писама а у једном од њих наводи да постоји “велика” и “мала” Србија. Велика, мислећи на Русију, треба да помогне малој како њен народ не би нестао.

“То се и десило за вријеме српско-турског рата када је три до четири хиљаде руских добровољаца и више од 300 официра, на челу са генералом Чернајевим, преузело одбрану Србије на „српском Термопилу“, простору између Алексинца и Сокобање. Одбијени су снажни налети Турака а један од најзаслужнијих је био официр Никола Николајевич Рајевски који је ту страдао. Његово тијело је балзамовано и пренесено у Русију а срце је извађено и остављено Србији у манастиру Светог Романа у епархији нишкој. С друге стране, у знак захвалности генералу Чернајеву, подигнут му је споменик у Алексинцу”, рекла је Ђукић.

Kњижевној вечери и изложби присуствовао је и министар рада и борачко-инвалидске заштите, Душко Милуновић, који гаји велику љубав према Достојевском и руској књижевности. Он се такође бави књижевним радом и објавио је неколико књига поезије, од којих прву 2009. године.

Милуновић је рекао да се вишевјековна традиција добрих руско-српских односа није прекидала до данашњег дана и додао да су Руси дали значајан допринос борби за слободу српског народа у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату.

“Око 700 руских добровољаца је прошло кроз бројне јединице српске војске а 37 је положило живот за нашу отаџбину. У Вишеграду је подигнут споменик руским добровољцима, а тамо је и сахрањено шест руских бораца. Дванаест их је сахрањено у Миљевићима а по један у Билећи и Милићима. Остали су ексхумирани након рата и пренесени у Русију”, рекао је Милуновић.

Додаје да је породица руског добровољца сахрањеног у Билећи дошла послије рата да пренесе његове посмртне остатке у домовину, али да то на крају нису учинили.

“Kада су им тадашње општинске власти показале снимке са сахране, на којој је била цијела Билећа и споменик који му је подигнут, а који је био уређен као и споменик за српске борце, они су рекли да немају право да однесу свог сина јер је он овдје са Србима због којих је положио живот, борећи се за слободу”, рекао је Милуновић.

Он је подсјетио да је Влада Републике Српске посмртно одликовала све руске добровољце.

“Недавно сам у Москви са министром Петром Ђокићем додијелио одликовања породицама погинулих руских добровољаца а плакете преживјелим борцима и ратним војним инвалидима. Један од њих је био и Борис Земцов, који се борио у вишеградској јединици. Kада се вратио из Републике Српске добио је сина 12. априла, баш на датум који смо ми у Републици Српској установили као Дан руских добровољаца. То такође потврђује дугу и трајну везу између наша два братска народа”, истакао је Милуновић.

Међу посјетиоцима књижевне вечери, која је организована у читаоници библиотеке и изложби која је приређена у Центру за културу и спорт, били су и начелник општине Млађан Драгосављевић, предсједник Скупштине општине Милош Будић, савјетник министра Милан Торбица, полазници бесплатне школе руског језика која дјелује у Центру за изучавање руског језика у Српцу и други грађани.

Директор библиотеке Бранко Савановић организовао је и живо укључење представника привредних и културних институција из Москве и Тамбовског државног техничког универзитета из Тамбова са којим је потписан споразум о сарадњи. Том приликом су руски представници поздравили напоре институција из Српца и Републике Српске на очувању руске културне баштине и учвршћивању српско-руских односа.

 

Comments are closed.