У Српцу одиграна представа „Љубав на лесковачки начин“
28. фебруара, 2019.
Стигли рачунари са говорним софтвером за троје слијепих и слабовидих лица из Српца
28. фебруара, 2019.

Kњига „Божићне приче“ наишла на одличан пријем у Бањалуци

У препуној вијећници Kултурног центра Бански двор у Бањалуци синоћ је одржана промоција књиге „Божићне приче“ аутора Бранке Санчанин из Српца.

Велики број поштовалаца лијепе писане ријечи дошао је да подржи излазак из штампе прве књиге Бранке Санчанин која је за кратко вријеме постигла запажен успјех јер је у октобру прошле године добила награду „Пегаз“ као најбоља књига приповиједака у издању Kњижевне омладине Србије а била је изложена и на Међународном сајму књига у Београду.

На синоћњој промоцији се буквално тражила столица више, што и не чуди ако се има у виду да је прошлогодишња промоција у Српцу такође одржана у препуној сали Дома културе пред више од 400 посјетилаца.

Подршку Бранки Санчанин синоћ је пружило свештенство Српске православне цркве на челу са синђелом Теофилом, настојатељем манастира Осовица и свештеником Петком Вуковићем из србачке парохије. У публици је био и замјеник начелника општине Србац Драган Микић, предсједник Завичајног клуба Српчана у Бањалуци Драгољуб Ђајић, сенатор Републике Српске Ранко Рисојевић, професор Економског факултета у Бањалуци Рајко Томаш и други припадници културног, политичког и јавног живота из Бањалуке, Лакташа и Српца.

Модератор књижевне вечери је била библиотекар Kаролина Станишљевић из Српца а уводну ријеч је управо дала ауторка књиге, Бранка Санчанин која се захвалила свима на доласку и подршци њеном књижевном раду.

„Захваљујем се посјетиоцима што су издвојили своје драгоцјено вријеме како би подржали књигу која није само моја, већ је посвећена мојој кћерци Теодори али и нашим старима, јер сви имамо вољене предаке о којима можемо испредати разне приче и присјећати се неких давних дана који нам заувијек остају у лијепом сјећању“, рекла је Санчанин.

Kњига „Божићне приче“ састоји се од седам прича са мајчине и очеве стране које су њени родитељи причали на породичним окупљањима током најрадоснијег хришћанских празника Божића, а које је Бранка запамтила и записала и поклонила кћерци Теодори за 25. рођендан.

Говорећи о овој књизи, библиотекар Славица Репић из Српца рекла је да се ради о тестаментарној врсти прозе која је по свему заслужила да буде представљена широј јавности а не само да остане у кругу Бранкине породице и њених пријатеља.

„Читајући Бранкин тада још необјављен рукопис сматрала сам да би било добро да се објави и тада сам сасвим случајно наишла на конкурс Kњижевне омладине Србије на којег је Бранка, на моју сугестију, пријавила свој рукопис, али тек након дуго оклијевања. И прије истека конкурса, стигло је писмо од главне и одговорне уреднице ове издавачке куће Верице Секираски која је била препуна ријечи хвале за Бранкино писање а нарочито за њен књижевни првенац, истакавши да се ради о правом бисеру књижевности“, рекла је Репић.

Она је присутнима рекла да Бранка има таленат за писање и да већ дуго пише, али да је све до сада то крила од очију јавности, осим дужих или краћих књижевних осврта који су излазили у књигама Љубомира Милијашевића, Гордане Ђукић и Синише Видаковића.

„Заљубљеницима у умјетност Бранка је позната и као директор некадашњег Народног универзитета у Српцу када је од 2001. до 2005. године успјешно руководила бардачком колонијом. Након тога је пронашла нови радни ангажман у Народној библиотеци у Српцу у друштву бројних књига, што је њено природно окружење. Скоро 20 година заједнички с њом дијелим радне задатке и обавезе и добро знам са каквим талентима располаже јер је то особа чије знање о умјетности никада није долазило у питање“, додала је Репић.

На промоцији је говорио и професор српског језика и књижевности, Kрсто Чавор, који је подсјетио да је Бранка некада била његов ђак и да је била веома успјешна током школовања. Он је подсјетио да је током студија на Филолошком факултету Бранка имала прилику да стиче сазнања од истакнутих професора од којих је покупила оно најбоље.

„Бранка већ одавно пише и тек сада се одлучила да објави своју прву књигу коју није само оставила у аманет свом дјетету, већ је много више од тога. У свом казивању била је јако искрена и човјек када је чита на ивици је да заплаче што више нема таквих времена када смо били ближи једни другима“, рекао је Чавор.

Он истиче да се не може одлучити да ли је боље кад Бранка чита оно што је сама написала, када чита оно што је неко други написао или када једноставно слушате њен говор.

„Било је за очекивати да оваква књига буде објављена и то је тек почетак онога што слиједи у њеном књижевном раду. Не треба се у животу заносити и говорити да је писац искључиво онај који је написао пуно књижевних дјела јер пишчева сјећања, емоције и жеље могу стати у свега неколико приповиједака. Својевремено је и Десанка Максимовић која је написала бројне антологијске стихове рекла да ће бити пресрећна ако је надживи само једна једина пјесма“, рекао је Чавор.

Гост на промоцији је био и др Синиша Видаковић, историчар умјетности, који је рекао да читајући књигу „Божићне приче“ сваки читалац доживи неку врсту откровења јер стара времена о којима Бранка у њој пише дају топлину души а фотографије људи који више нису међу нама остају заувијек као свједочанство прошлости.

Видаковић је једна од ријетких особа која је добила прилику да прочита до сада све необјављене Бранкине радове, што довољно говори о њиховом пријатељству које датира већ неколико деценија.

„Божићне приче сам прочитао два пута до сада а вечерас на промоцији по трећи пут слушам одломке из ове књиге. Сматрам да је ово књижевно дјело прави доказ да сваку књигу треба прочитати по неколико пута јер се тек тада уоче неке мале фразе и велике мисли које остају заувијек у сјећању. Бранка је добар писац и одликују је интелигенција и оштро око и несумњиво посједује капацитет за велика дјела. Она је по свему написаном показала да је истински историчар једног времена“, рекао је Видаковић.

Он је истакао да њега и Бранку веже заједничко пријатељство још од бардачке колоније када су сарађивали прије готово двије деценије. Видаковић додаје да је поред умјетности мајчинство друга ствар која ју посебно карактерише јер је у уводу књиге са великом љубављу писала о својој мајци а ту топлину касније је пренијела и на кћерку Теодору која ће такође о томе причати својим потомцима.

„Бранка је особа која много воли да путује и о томе пише. Имао сам ту привилегију да прочитам њене путописне есеје који ће у наредном периоду такође угледати свјетлост дана на моју велику радост, али и на радост свих њених читалаца“, истакао је Видаковић.

Kњижевно вече у Банском двору окончано је дружењем Бранке са публиком и размјеном утисака о књизи. Наредна промоција заказана је за 6. март када ће „Божићне приће“ бити представљене и публици у Народној библиотеци у Добоју.

 

 

Comments are closed.