Позив за упис у школу гитаре, виолине и клавира
9. септембра, 2021.
Први пут обиљежавање Дана српског јединства у школама
9. септембра, 2021.

Херојство Српчана на Возући остаће наш највећи понос и туга

Возућа је већ пуних 26 година симбол за тугу, али и симбол за храброст, пожртвованост и херојство припадника Прве србачке лаке бригаде који су пуних 16 мјесеци часно и достојанствено штитили народ са овог подручја спријечавајући да се оствари планско и систематско етничко чишћење над Србима.

Ово је једна од порука која је упућена са обиљежавања Дана сјећања на страдање Српчана на возућком ратишту које је почело данас полагањем цвијећа на спомен костурници на градском гробљу, спомен соби и централном спомен обиљежју а биће настављено сутра маршом “Стазом егзодуса” у којем ће учествовати и представници наше општине.

Бројне делегације дошле су како би обиљежиле један од најтужнијих датума у историји наше општине, 10. септембар 1995. године, када је на Возући погинуло 15 бораца Србачке бригаде, док је преко 30 њих рањено а десет се још увијек воде као нестали.

Цвијеће на централно спомен обиљежје положиле су породице погинулих бораца, заједничка делегација Општине Србац и Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова, делегација Прве србачке лаке пјешадијске бригаде, генерал Милан Торбица испред Министарства рада и борачко инвалидске заштите РС, делегације Трећег Република Српска пука, Борачке организације општине Србац, Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Удружења ратних војних инвалида, СУБНОР-а, Удружења ветерана отаџбинског рата општине Србац, Полицијске станице Србац, Народног демократског покрета Србац, Савеза независних социјалдемократа Србац и ученици средњих школа из Српца.

Парастос за погинуле, нестале и преминуле борце служио је свештеник Александар Kустурић.

Старјешина Прве србачке лаке пјешадијске бригаде, Драган Алексић, рекао је да је ратни пут србачке бригаде био тежак и дуг, а њени припадници су прошли многа тешка ратишта, од којих је једно од најтежих било на Возући. Он наводи да је други батаљон запосјео положаје почетком јуна 1994. године, а након краћег времена придружиле су му се и остале јединице србачке бригаде.

Алексић се присјетио да су почеци били јако тешки али су успјели испунити све постављене задатке и за 16 мјесеци извојевали су многе битке и издржали офанзиве непријатеља спријечавајући га да овлада комуникацијом Завидовићи-Бановићи и споји два корпуса, што би значило протјеривање српског становништва са вјековних огњишта.

„Ипак, тог кобног 10. септембра 1995. године, нисмо се могли одупријети многоструко јачем непријатељу који је имао помоћ НАТО авијације и других снага са свих страна свијета. На наше снаге, које су тада бројале око двије хиљаде бораца, непријатељ је напао са више од 22 хиљаде бораца, укључујући и одред Ел Муџахид са око хиљаду ратника”, рекао је Алексић.

Он је нагласио да је на озренско-возућком ратишту 29 бораца погинуло или им се још увијек не зна судбина и додао да су накнадним напорима сабораца и других структура, нађени и идентификовани посмртни остаци 14 бораца а тијела седморице се налазе у спомен костурници у Српцу док судбина осталих бораца није утврђена и поред вишегодишњих напора.

Потресну пјесму о коти Паљеник, коју је лично написао, присутнима је изрецитовао ратни доктор и мајор Војске Републике Српске, Милан Павловић из Српца, који је кроз стихове описао дане проведене у ратним дејствима када је спасио животе бројних Српчана.

Након њега се обратио начелник општине Млађан Драгосављевић који је рекао да ране настале са Возуће неће још дуго зацијелити и додао да без чувања традиције сјећања на ове и друге одбрамбено-ослободилачке борбе неће бити српског народа и његовог опстанка на нашим просторима.

“Тешка времена стварају јаке људе и многи од нас посједују више храбрости него што то могу и замислити. С том мишљу храбри Српчани су и кренули у једну од најтежих битака од формирања Војске Републике Српске. Ниједног тренутка нису се плашили за властите животе, већ су се борили како би спријечили злочин над тамошњим становништвом, заустављајући поход непријатеља који је кренуо да редом спаљује српска села и протјерује на хиљаде српских породица”, рекао је начелник Драгосављевић.

Он је подсјетио да је за исказану храброст и величанствен ратни пут бригаде одликована највишим признањем од стране предсједника Републике Српске – орденом Петра Мркоњића.

“Подвизи се не остварују само у рату, за њих има мјеста и у мирним временима. Прави примјер за то су напори који се свакодневно чине на остварењу што већих права борачких категорија. У том погледу бих нарочито похвалио Фонд солидарности Борачке организације општине Србац који реализује пројекат стамбеног збрињавања најугроженијих бораца, а у финансирању учествују и Општина Србац и ресорна министарства. Трудићемо се да кроз овакве и сличне пројекте барем једном броју ових породица омогућимо миран сан и сигуран кров над главом”, рекао је начелник Драгосављевић.

Он додаје да Општина Србац сваке године помаже и одлазак србачких представника на марш “Стазом егзодуса” који ће сутра бити организован од Тумара до Стога на дионици дугој 22 километра.

Због епидемиолошке ситуације и уведених мјера у Федерацији БиХ, укупан број учесника биће мањи у односу на раније године, па је тако ограничен и број учесника из Српца којих ће бити максимално око 50. Ово ће бити девета година заредом да у маршу учествују демобилисани броци из Српца, породице погинулих бораца и други заинтересовани грађани, а парастосу који ће бити организован у Стогу присуствоваће и делегација Општине Србац.

Данашњем обиљежавању Дана сјећања присуствовало је и неколико разреда Центра средњих школа „Петар Кочић“ из Српца којима је ово био својеврстан историјски час. 

 

Comments are closed.