Четврта сједница Скупштине општине Србац у уторак 2. марта
23. фебруара, 2021.

Доктор наука Драгана Шњегота из Српца: Вукови у БиХ јединствени у свијету а нису законски заштићени

Уколико се не крене са озбиљним активностима у креирању плана заштите вука у Босни и Херцеговини постоји могућност да га изгубимо као врсту што не смијемо дозволити јер су вукови са ових простора јединствени у Европи.

Ово је изјавила доктор биолошких наука Драгана Шњегота из Српца која се већ годинама бави истраживањем генетичке структуре и филогеографског положаја вука у БиХ, што је била и тема њене докторске дисертације.

Шњегота каже да је у популацији вука у БиХ уочена генетичка структура која се не може објаснити географском баријером, јер вук лако прелази ове баријере и углавном му не представљају препреке у кретању. Ова структура је видљива и на много већем узорку на комплетној Динарско-балканској популацији којој припадају и вукови БиХ, а уочена је примјеном различитих молекуларних маркера, што их је уједно са вуковима из Хрватске и Словеније издвојило од осталих европских популација.

“Неки од разлога који би могли објаснити структуру су да је дошло до хибридизације са псима и шакалима или повезивањем локалних популација вукова које су раније биле раздвојене а које припадају Динарско-балканској популацији вука коју чини око 3900 јединки од око 12 хиљада вукова који насељавају Европу. и то тренутно истражујемо. Могуће је и да ловни притисак на вука, који законски није заштићен, доводи до смањења бројности популације што изолује вукове једне од других, доводи до укрштања у сродству и генетичке структурираности популације”, рекла је Шњегота.

Бројно стање вука у БиХ се не може са прецизношћу утврдити јер не постоји систематски мониторинг на нивоу државе. Према њеним ријечима, цифре од 500 до 600 вукова којима се барата у литератури су шпекулације јер су генетичке анализе потврдиле да је њихова бројност у паду.

“На то треба обратити пажњу и кренути са озбиљним активностима у креирању плана заштите, укључити све релевантне институције и стручњаке који се баве заштитом биодиверзитета. Вук у БиХ је јединствен по својој генетичкој структури не само на Балкану, већ и у Европи и свијету и то треба сачувати. Нажалост, ми смо једна од ријетких европских земаља у којима вук није заштићен”, истиче Шњегота.

Током истраживања имала је подршку стручњака са Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, гдје је и одбранила докторску дисертацију, а сарађивала је и са Биолошким факултетом Универзитета у Београду, Биотехничким факултетом у Љубљани и Центром за истраживање сисара у Бјаловјежи у Пољској који дјелује у оквиру Пољске академије наука.

“Тренутно сам укључена у пројекат истраживања хибридизације између вукова, шакала и паса на Евроазијском нивоу. Генетичке анализе ће бити урађене у Гдањску у Пољској, гдје бих требала отпутовати чим дозволи епидемиолошка ситуација. Када је у питању БиХ, уочено је да се бројност шакала драстично повећава и представља један од горућих проблема”, рекла је Шњегота.

У сарадњи са Удружењем грађана „Ц.Е.З.А.Р.“ из Српца покренут је и пројекат мониторинга дивљих мачака на подручју планине Мотајица, који је подржан од фондације „Rufford“ из Велике Британије а стигла је помоћ и од србачког ловачког удружења „Срна“ Србац које поставља фото-замке како би се прикупили подаци о присуству, бројности и понашању дивљих мачака.

“Имала сам пуну подршку фондације „Rufford“ која је финансирала мој комплетан теренски рад као и финансијску подршку ресорних министарстава у Влади РС, ПМФ-а и Универзитета у Бањалуци. Помоћ сам имала и од бројних појединаца који су ми помогли у узорковању и радује ме велики интерес грађана да се укључе у наше пројекте”, рекла је Шњегота.

Драгана је тренутно запослена на Природно-математичком факултету у Бања Луци и члан је радне групе за анималне генетичке ресурсе на Генетичком Институту у оквиру Универзитета у Бањалуци. Једина је особа из БиХ која је прије двије године учествовала на међународној конференцији у Кембриџу која се бави заштитом биодиверзитета и менаџмента природних ресурса гдје је пред младим научницима из око 120 земаља представила пројекат заштите вука у БиХ.

Она је завршила гимназију 2004. године у Центру средњих школа “Петар Кочић” у Српцу, а основне студије на Природно-математичком факултету Универзитета у Бањалуци, на одсјеку биологија, 2009. године. У току студија била је стипендиста Министарства просвјете и културе РС, Министарства науке и технологије РС и Фондације “Др Милан Јелић”, а била је стипендиста и владе Холандије.

 

Comments are closed.