Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Умјетници из цијелог свијета инспирисани Бардачом, сликаре посјетио начелник Млађан Драгосављевић

Умјетници из цијелог свијета инспирисани Бардачом, сликаре посјетио начелник Млађан Драгосављевић

Осамнаест академских сликара из осам земаља већ шест дана ствара умјетничка дјела на Ликовно-еколошкој колонији „Бардача-Србац 2022“ на тему „Спас планете – Оаза Србац“.

Сликаре су синоћ у Тренинг центру Природно-математичког факултета у Бањалуци посјетили начелник општине Млађан Драгосављевић и начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић.

Да је ово један од најуспјешнијих сазива у задњих неколико година, потврдио је начелник Млађан Драгосављевић који је рекао да је спој умјетника из европских и азијских земаља донио разноврсност сликарских тема и техника, што ће у значајној мјери обогатити фундус бардачке колоније.

„Обишао сам сликаре, погледао радове које су до сада насликали и носим само позитивне утиске. Оно што је посебно значајно је да су сви сликари, а нарочито они из страних земаља, изразили жељу да се и наредних година поново врате у Бардачу“, рекао је Драгосављевић.

Једна од учесница је Самах Самаха, која је завршила Академију лијепих умјетности на Свеучилишту у Јордану и која већ седам година има умјетнички студио у којем подучава цртање и сликање за све узрасте и одржава ликовне догађаје.

„Углавном радим са уљаним бојама, али истражујем и друге технике попут акварела, пастела и акрила. Заљубљена сам у људско тијело и покушавам ухватити различита емоционална стања људског бића. Нарочито се користим хладним нијансама плаве боје на површинама својих слика, јер не осјећам довршеност и спокој умјетничког дјела без те специфичне боје“, рекла је Самаха.

Међу умјетницима је и Сатар Нама, академски сликар ирачког поријекла који живи и ради у Белгији. Он каже да је обишао читав свијет, али је Бардача за њега нешто посебно, јер је у њој добио потпуно нову стваралачку инспирацију.

„Радим са акрилним бојама, најчешће експресију са апстракцијом, а акрилик који се брзо суши омогућава да моје мисли тренутно могу остати на ликовном дјелу. Прије доласка у Бардачу, био сам седам дана у Црној Гори али се то не може поредити са љепотом природе коју сам овдје затекао. Чуо сам да је екологија у значајној мјери угрожена, али се потрудите да је спасите како бих поново једног дана дошао овдје“, рекао је Нама.

Kонстантин Тодораско из Русије до сада је насликао четири дјела у Бардачи, а углавном ради уље на платну. Најчешће слика пејзаже, а бардачка природа га свакодневно инспирише.

„Волим да сликам у природи јер слике испадају живље кад посматрам детаље уживо, него када сликам у атељеу у затвореном простору“, рекао је Тодораско.

Редовна учесница бардачке колоније је Јелена Вушуревић, сликарка из Цетиња, која каже да сваке године учествују врхунски умјетници што не чуди, јер је, како каже, Бардача сама по себи феномен.

„Сликари са којима стварам дају једни другима велику инспирацију и зато планирам још дуго да долазим на бардачку колонију. Ово мјесто има огромне таленте и треба сачувати дјецу која сликају са нама у школи сликања сваке године, јер су заиста надарени“, рекла је Вушуревић, која користи комбиновану технику и акрилик, са разним материјалима.

Школу сликања на Бардачи ове године похађа 16 ученика а са талентима раде Јелена Вушуревић, која води сликарску школу на Цетињу, Kонстантин Тодораско и Самах Самаха која у студију у Јордану такође води школу сликања за младе.

Једна од учесница школе је Јелена Милашиновић из Бардаче, која је већ неколико пута долазила на бардачку колонију.

„Највише волим пејзаж и на мојим радовима доминирају зелена и плава боја. Обожавам рад са искусним сликарима, од њих се може доста тога научити и заиста сам увијек срдачно дочeкана. Планирам се и даље бавити сликарством и уписала сам сликарску школу“, рекла је Јелена.

Директор Центра за културу и спорт, Радован Митраковић, рекао је да је овогодишња колонија окупила рекордних 18 сликара из осам земаља, међу којима је и један студент са подручја општине Србац. Он је додао да ће на завршној изложби, која ће се организовати у недjељу 3. јула у 19.30 часова, испред Дома културе „Угљеша Kојадиновић“ у Српцу, бити изложено преко 50 умјетничких дjела.

„Већ сада могу да кажем да је успио наш покушај да спојимо европску и источњачку културу јер су нови сликари унијели дах свјежине у колонију, а истовремено смо се вратили коријенима и традицији јер су нам се одазвали и неки од старијих сликара који су учествовали на првим сазивима. Посебно ми је задовољство што је за предсједника Умјетничког савјета именован Рајко Петковић, који је оснивач колоније. Нове умјетнине значајно ће обогатити наш фундус који тренутно броји 672 слике“, рекао је Митраковић који је такође показао завидан сликарски таленат насликавши такође једну умјетничку слику.

Начелник Одjељења за привреду, пољопривреду и друштвене дjелатности, Марко Михољчић, рекао је да је ликовно-еколошка колонија у Бардачи једна од манифестација које добијају највећу финансијску подршку из општинског буџета.

„Ове године је стигао велики број сликара из Републике Српске и других земаља, који ће понијети лијепе утиске из Бардаче и Српца и нашем фундусу подарити вриједна дjела која ће остати за будуће генерације“, рекао је Михољчић.

Учешће у 39. сазиву бардачке колоније узело је 18 академских сликара из Русије, Белгије, Турске, Јордана, Шведске, Црне Горе, Србије и Републике Српске. Организатор колоније је Центар за културу и спорт Србац, покровитељи Министарство просвјете и културе Републике Српске и Општина Србац а подршку у организацији пружило је и преко двадесетак привредних субјеката и појединаца из Српца и Градишке.