Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Традиционално дружење у Ножичком: Мирис домаћег пасуља одисао духом прошлих времена

Традиционално дружење у Ножичком: Мирис домаћег пасуља одисао духом прошлих времена

Више од 150 некадашњих и садашњих мјештана Ножичког и пријатеља овог села окупило се у недјељу 12. јуна на дружењу под називом „Раде кува гра’ “, којe је у дворишту подручне школе по пети пут организовало Удружење грађана “Моје Ножичко”.

Ово окупљање је специфично по пасуљу кога је сваке године на овом дружењу кувао некадашњи домар-послужитељ Раде Драгомировић, међутим, он се по први пут ове године није прихватио куварске палице јер је пар дана прије дружења несрећним случајем сломио ногу, због чега је завршио у болници на операцији.

Иако је било тешко замијенити овог врсног мајстора, у удружењу су пронашли још једног кулинарског професионалца који је испунио очекивања мјештана, а на дружењу се тражио тањир пасуља више.

Предсједник удружења, Велимир Микулић, каже да је пасуљ припремао Стево Сабо, познати кувар из Пријебљега, који има дугогодишње искуство бављења угоститељством а његови специјалитети, нарочито војнички пасуљ, надалеко су познати.

“Имали смо пех да је Раде сломио ногу и сви смо се надали да ће ипак бити у прилици да нам се придружи, али то није било изводљиво. Најважније од свега је да се он опоравља и надам се да ће га здравље служити још дуго година како би био с нама наредних година”, рекао је Велимир.

Ножичани и њихови пријатељи окупили су се по пети пут у задњих шест година, а дружење је изостало само 2020. године због пандемије вируса корона.

На овај начин, евоциране су успомене на догађај из прошлих времена када је у вријеме школског кроса Раде Драгомировић служио пасуљ ђацима у шареним шољама од тврдог папира.

Стево Сабо, који га је успјешно замијенио, бави се кувањем од 1985. године када је завршио угоститељско-туристичку школу.

“Угоститељство ми је занат којим се цијелог живота бавим а поред тога сам завршио и школу резервних официра у Љубљани. Kувао сам за војску у више наврата а задњи пут на обиљежавању 30. годишњице србачке бригаде када сам припремао пасуљ у казану од 300 литара. Спремао сам јела и за предсједника Републике Српске, владику и друге личности из јавног живота али и за разне скупове и весеља”, рекао је Сабо, који има и угоститељску радњу у Разбоју.

Додаје да је пасуљ у Ножичком припремао једним дијелом по рецепту Радета, али више по властитој рецептури.

“За добар пасуљ треба прије свега доста поврћа али меса, кобасице, сувих ребара и разних зачина”, каже Сабо.

Укус овог домаћег специјалитета похвалио је нови предсједник удружења “Наша Лепеница”, Радивоје Татић, који каже да се са пријатељима из села редовно одазива позиву братског удружења из Ножичког.

“Пасуљ је стварно лијеп и укусан али дружење је изнад свега. Ово ми је други пут да сам овдје али моји пријатељи из удружења долазе чешће. И ми правимо нешто слично у јулу па ћемо такође узвратити позив”, рекао је Радивоје.

Додаје да је ново руководство, са њим на челу, изабрано прије мјесец дана а у одбору који ће организовати наредне манифестације и дружења у Лепеници налази се 13 чланова.

Село Ножичко познато је по великом броју магистара, доктора наука, врсних стручњака у разним областима и другим академицима, а међу њима је и хирург Марио Миздарић који је запослен у Универзитетско-клиничком центру у Бањалуци а води поријекло из Ножичког. Kад год је у прилици, дође у родно село што није пропустио ни овај пут.

“Са мајчине стране водим поријекло од Чолића, Микулића и Шаула, а ко заборави мајку и своје коријене, тај ће заборавити и самог себе. Kако године пролазе, веза са завичајем је све јача и задовољство ми је срести се с људима из три различите генерације. У дјетињству сам сваки викенд проводио у Ножичком и Мартинцу, како ме школа одвукла то чиним рјеђе, али кад се сви поново скупимо прораде емоције и евоцирају се успомене, а ово је управо тај тренутак”, рекао је Марио.

Иако успјешно крчи пут кроз естраду, млада пјевачица Бранка Шаула, поријеклом из Ножичког, нашла је времена да дође на дружење у родно село. Она је у конкуренцији неколико хиљада пријављених кандидата успјела да прође у полуфинале музичког такмичења “Звезде Гранда”.

“Увијек драге воље долазим међу своје људе и село које обожавам. Kад год сам слободна дођем кући на пар дана, што је за мене максимални одмор и права релаксација”, рекла је Бранка.

Предсједник удружења Велимир Микулић захвалио се бројним пријатељима и донаторима који су помогли организацију дружења, међу којима су Општина Србац и Месна индустрија “Визион”.

“Наша традиција је постала да се окупљамо сваке године на празник Духова, што ћемо чинити и убудуће. Посебно ме радује што видим на дружењу велики број младих, којих је много више са нама него претходних година и то гарантује да ће се ова окупљања наставити”, рекао је Микулић.

Он је нагласио да је од почетка рада удружења до данас прикупљено око 55 хиљада KМ донација, што је на разне начине уграђено у село, кроз бројне пројекте, активности и дружења.

“Свако ко жели да се укључи у наш рад са приједлозима и идејама је добро дошао и у том погледу посебно се захваљујем свим нашим члановима, а нарочито својим најближим сарадницима који стоје иза овог и других догађања и који увијек неуморно раде у удружењу за добробит села”, истакао је Микулић.