Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Слијепи музичар Дејан Ристић нову ауторску пјесму посветио удружењу Извор

Слијепи музичар Дејан Ристић нову ауторску пјесму посветио удружењу Извор

Готово да нема свечаности или приредбе у удружењу Извор, коју својим наступом на хармоници није увеличао члан удружења, Дејан Ристић, чији неуморни прсти и препознатљив вокал његују изворни народни мелос дуже од три деценије.

Талентовани младић, који је слијеп од рођења, увијек разгали атмосферу у Извору, што не чуди, јер свира хармонику још од седме године и од тада је није испуштао из руку. Свирао је на многим вјенчањима и весељима, породичним и другим слављима, а компоновао је и неколико ауторских пјесама и три властита народна кола, уписујући се у листу чувара традиције и обичаја нашег народа.

Будући да му је удружење Извор као друга кућа, гдје је стекао бројне пријатеље и често проводи слободно вријеме, у договору са руководством одлучио је да направи музичку нумеру по којој ће удружење постати још препознатљивији. Тако је настала пјесма о Извору коју је недавно први пут извео у удружењу и за свој музички рад добио саме похвале.

“Идеја је настала тако што ме је Мира Татић, предсједница Извора, кроз шалу питала да ли бих могао начинити некакву химну за удружење. То се десило прошле године, прије одласка чланова на колективно љетовање у Игало. Рекао сам јој да ништа не могу на прву обећати, већ морам сачекати тренутак инспирације. Међутим, исто питање ми је поновила у Игалу и увидио сам да има крајње озбиљну намјеру да то урадим”, каже Дејан.

Прије два мјесеца је био у својој соби и необавезно вјежбао хармонику, лаптоп је радио, а инспирација је кренула сама од себе. Написао је текст, прочитао га мајци која је рекла да је добар и да га обавезно пошаље предсједници удружења да и она изрази своје мишљење.

“Мира је рекла да је добар и да би могао изазвати емоције код слушалаца. Оставио сам текст пар дана “да се охлади” и након тога почела се рађати музика. Kако то све не бих заборавио, на компјутеру сам начинио снимак, те сам послије то све дорађивао”, прича Дејан.

Kада је финализовао све у вези пјесме, отпјевао ју је и поставио на Фејсбук. Установио је да су реакције људи солидне, а нарочито су га обрадовале добре критике хармоникаша.

“Пјесму сам извео у просторијама Извора када су недавно гостовали Ђорђе и Милица Миловановић из Дуа виола. Добио сам громогласан аплауз. Извео сам је поново и на Златибору, гдје смо недавно боравили колективно са удружењем, и по тишини која је владала схватио сам да је гости помно прате. На предваскршњој радионици, гдје су поред родитеља и дјеце, биле чланице Удружења жена Србац, добио сам информацију да је пјесма измамила сузе”, каже Дејан.

Због тога је одлучио да је студијски сними а добиће и визуелну форму, односно видео спот. Прве кораке ће предузети у другој половини јуна гдје ће му у помоћ притећи вишегодишњи познаник Денис Гавранић из Прњавора, који ће бити сниматељ како тонског, тако и визуелног облика. Kада се финализира пјесма и спот, поставиће је и на You Tube.

“Још давно сам написао и компоновао и ауторску пјесму “Стари кестен” коју такође планирам снимити. Међутим, сада је приоритет пјесма о Извору. За сада не стварам ништа из других жанрова, али повремено на свечаностима засвирам своја народна кола, Чигру, Д-дур и Влашко коло које сам компоновао протеклих година. У Чигри сам спојио неколико жанрова и пропутовао кроз њу неколико земаља, Србију, Босну и Херцеговину, Пољску, Украјину, Русију, Финску и друге”, каже Дејан.

У слободно вријеме вјежба хармонику и клавијатуре, чита књиге и по потреби мајци помаже када треба да се исјецка поврће, што га чини задовољним јер је то дио кућних послова.

“Поред тога, када се припрема сланина за сарму, са оцем је сјецкам јер и то волим да радим. Са мајком пијем јутарњу и поподневну кафу, прошетамо кроз Србац, или се путем вибера и месинџера чујем са братом и његовом породицом, или пак са друговима са факултета. Пошто користим компјутерски говорни програм НВДА, увијек истражујем шта нуде нове верзије истог, те се путем мејлова на енглеском језику дописујем са корисницима и програмерима из цијелог свијета”, истиче Дејан.

У Извору је редован на свим догађајима. С њима обиљежава Васкрс, Никољдан, Нову годину, Светог Саву, уз подјелу пакетића. Kако каже, посебно му је драго што на ове манифестације долазе и свештеници.

“Славимо и бројне рођендане те одржавамо радионице током Недјеље Црвеног крста, Међународног дана особа са инвалидитетом и других. Једна од активности на којој, нажалост, нисам учествовао, али јесу чланови нашег удружења, јесте манифестација “У сусрет Васкрсу” на градском тргу, која је организована на Велики четвртак, гдје су чланови Бојан Татић и Андреј Kнежевић добили награде за своја васкршња јаја, што је за похвалу”, каже Дејан.

Радује се предстојећим дешавањима које се планирају током љета, али и до краја године.

“У плану имамо нове излете. Већ се увелико припремамо за одлазак на море у Игало а када опет крене додјела ваучера од ресорног министарства, требало би да се организује један излет. Таква дружења ме заиста радују и испуњавају”, каже Дејан.

И поред хендикепа, успио је завршити Филолошки факултет у Бањалуци и стећи звање професора енглеског језика и књижевности. Тренутно је незапослен а повремено за хонорар одради неколико текстуалних превода за појединце и фирме из земље и иностранства.

Жеља му је да млади што више изучавају свирање хармонике која ће, по његовим ријечима, увијек остати популарна у народној музици. Међутим, иако у Српцу дјелују школе гитаре, виолине, клавира и других инструмената, још увијек нема довољно интереса за школу хармонике.

“Уколико би се таква врста едукације некада покренула у Српцу стојим на располагању са својим знањем и искуством”, рекао је Дејан.

“Удружење Извор”

У мом Српцу има једно удружење,
Душама је многим право откровење,
Удружење “Извор” истина је права,
Оно санак снива, ал никад не спава.

Родитељи, дјеца, у њему су срећни,
Удружење “Извор”, ту је спокој вјечни.
Помажу га многи, многи му се диве,
Дарују му душу и с “Извором” живе.

У “Извору” нашем свештеници бише,
Ту благослов Божји они оставише.
Причаше нам приче и анђеле зваше,
Молитвама Богу свима снагу даше.

Kо на врата куца, тога “Извор” прима,
Несебично нуди све оно што има,
На крају нам оста ова пјесма мала,
Да “Извору” каже велика ти хвала.

Аматерски видео са Фејсбука пјесме о удружењу Извор можете погледати ОВДЈЕ а у доле постављеним видео клиповима погледајте и послушајте Дејанова народна кола.

“Дејанова чигра”:

“Дејанов Д-дур”:

BosnianCroatianEnglishFrenchGermanItalianRussianSerbianSpanish