Промовисана трећа књига професорице Гордане Ђукић под називом “Kо смо ми”

Промовисана трећа књига професорице Гордане Ђукић под називом “Kо смо ми”

У сали Скупштине општине Србац синоћ је пред бројним посјетиоцима одржана промоција књиге “Kо смо ми“, чији је аутор професорица српског језика и књижевности Гордана Ђукић.

На промоцији коју је организовало Српско просвјетно и културно друштво “Просвјета”, Ђукић је упутила захвалност посјетиоцима на одзиву и истакла да јој је задовољство што са својим Српчанима дијели радост поводом изласка њене треће књиге.

“Kњига је добро прихваћена и протумачена као дио судбине Српца, србачких породица и историје, тако да поприма значење хронике овог мјеста“, рекла је Ђукић.

Она је додала да је књига писана око двије године.

“Прави мотив за почетак писања књиге и биљежење тих података су моја дјеца. Почела сам да пишем о породици моје мајке и оца, трудећи се да обухватим све оно што сам слушала од њих и запамтила. Провјеравала сам податке одбраће, сестара и родбине и то доградила на некакав литерарни начин, дајући смисао да буде занимљиво за читање и да не буде само породично стабло, него да обухвати све занимљивости везане за животе мојих предака и историјски период кроз који су пролазили. У књизи је обухваћен период од 1875. године од босанско-херцеговачког устанка, Првог и Другог свјетског рата, социјализма, комунизма, све до данас”, рекла је Ђукић.

Додаје да јој је врло значајно то што је приказан живот у Српцу кроз дуги низ година.

“Породица мога оца је дошла овдје из Лике. Мој прадјед је погинуо у Буни 1858. године, дјед је погинуо у Првом свјетском рату а отац захваљујући некој срећи је преживио Други свјетски рат. То је судбина наших предака”, рекла је Ђукић.

У другом дијелу књиге је додано породично стабло њеног супруга Здравка, односно породице Ђукић.

“Он је писао о њиховом поријеклу и то ми је веома значајно јер је то начин на који сви чланови моје породице могу на ову књигу настављати родослов”, рекла је Ђукић.

Још један разлог због којег је написала књигу је да се они који воле и желе писати поведу овим примјером и почну писати о својој породици, забиљеже сва сјећања и оставе то својој дјеци и унуцима.

“Kњига је за мене значајна и обилује са доста породичних фотографија из оног периода када је тек кренула фотографија у нашем крају“, истакла је Ђукић.

О књизи је говорила и књижевница Бранка Санчанин која је рекла да јој причињава велику радост када може говорити о људима и њиховом раду, посебно када су у питању њој драги људи.

“Такви су Гордана и Здравко Ђукић и срећна сам што сам имала прилику да модерирам све три њене књиге и дам критички осврт. Мемоарска проза је нешто посебно за људе који се баве писањем или имају порив да размишљају о својим прецима и оставе потомцима сачувана сјећања на њихове коријене. То је Гордана урадила у овој књизи, кренувши из даље прошлости и обухвативши све оно што је подразумијевало доба о којем је писала“, рекла је Санчанин.

Она је истакла да су преци ауторке били угледни људи тог доба и да су оставили неизбрисив траг у историји Српца.

Kњижевник Жарко Шарић је рекао да је ауторка књиге уважена професорица, неуморна културна и просвјетна радница и дугогодишња предсједница србачке Просвјете, која је одлучила да своје пензионерске дане проводи пишући, на задовољство свих љубитеља писане ријечи.

“Имао сам привилегију да књигу прочитам међу првима. На почетку сам имао утисак да су читаоци изневјерени и да је ауторка сву пажњу усмјерила на своје блиске сроднике. Међутим, читајући књигу даље, схватио сам да је ипак ријеч о дубљем књижевном дјелу. Њен родослов прате приче, фотографије и документи коју описују не само породичну биографију, већ и биографију једног простора“, рекао је Шарић.

Kњига је објављена поводом 50. годишњице брака Гордане и Здравка.

Током промоције књиге, професорица Ђукић је подсјетила да се ове године обиљежава 120 година постојања и рада Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета“ и истакла да је у протеклих годину дана објављено 11 књига србачких писаца.