Потребна помоћ демобилисаном борцу Драгану Митровићу из Пријебљега у обнови имовине уништене у пожару

Потребна помоћ демобилисаном борцу Драгану Митровићу из Пријебљега у обнови имовине уништене у пожару

Ни након три седмице од пожара који му је причинио огромну материјалну штету у домаћинству, демобилисани борац Драган Митровић из Пријебљега још увијек не зна како ће са породицом прегурати предстојећу зиму.

Несрећа се догодила 2. октобра око 13 часова када су у великој буктињи до темеља изгорјели помоћни објекат и кошана у којима су били смјештени кућански апарати, намјештај, жито, сточна храна и пољопривредне машине.

Иако су србачки ватрогасци брзо стигли на лице мјеста, штета је била тотална, а само захваљујући правовременој интервенцији спријечено је да пожар захвати и Драганову породичну кућу.

“Након ручка смо кренули обавити гласање за изборе и тада сам у дворишту чуо пуцкетање. Видио сам да гори кабл на помоћном објекту и пожурио сам да искључим струју али било је касно. Ватра се већ почела ширити и захватила је канистере бензина који су експлодирали а крхотине су ме сасуле са свих страна. Температура је била огромна, није се могло прићи, али сам ипак покушао улетити унутра и спасити нешто од ствари, међутим, дјеца ми нису дозволила”, присјећа се Драган.

Kаже да му је у пожару уништена готово сва имовина коју је тешком муком стицао деценијама а укупна штета износи, према његовој процјени, најмање 40 хиљада KМ.

“Све је нестало буквално за петнаестак минута. Имао сам у објектима три замрзивача пуна меса и поврћа капацитета око хиљаду литара, фрижидер, два шпорета, двије моторке, тример и компресор, три шиваће машине, браварију, сав алат и прибор и тридесетак литара ракије старе десетак година коју сам намијенио једног дана за кћеркину удају. Изгорјели су ми и усјеви, као и храна за десетак оваца и пар свиња које узгајам”, каже Драган.

Да несрећа буде већа, пар дана прије пожара у објекат је изнио регал и креденац јер је планирао у кући лијепити плочице, тако да су му и ове ствари уништене, а заједно са њима и лични документи.

“Изгорио је и стари скупоцјени грамофон за кога сам био емотивно везан и чија је само игла вриједила пар стотина марака. Било је ту и старих телевизора, затим четири зимске гуме за кћеркин аутомобил и још доста тога што је потребно за нормалан живот”, каже Драган.

У помоћ му је прва прискочила Борачка организација општине Србац која му је купила замрзивач како би обезбиједио барем нешто хране за зиму.

“Општина Србац је обећала да ће помоћи у набавци грађе за нови објекат а понудило се и неколико комшија да ми помогне у радовима. Kренуо сам полако са обновом, требаће ту још доста новца и мајстора да се све заврши и објекат барем покрије до зиме, али нисам у финансијској ситуацији да то самостално изнесем. Није ми био раније проблем да све то обезбиједим, све сам годинама стицао својим рукама за себе и своју породицу. Али сада ми је тешко да одједном поново купујем све ствари и крећем испочетка. Уздам се у Бога и помоћ добрих људи”, каже Драган.

Он живи у домаћинству са супругом и млађом кћерком док је старија кћерка удата у Српцу, а има и двоје унучића. Већ годинама је предсједник мјесног одбора Борачке организације Пријебљези и учесник је рата од првог дана.

“Прошао сам сва ратишта у саставу Шеснаесте крајишке моторизоване бригаде и поносим се тиме, јер је добро познат њен углед и допринос у стварању Републике Српске”, истиче Драган.