Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Одборници подржали рад комуналних предузећа: Водовод остварио добит а Kомуналац санирао губитак

Одборници подржали рад комуналних предузећа: Водовод остварио добит а Kомуналац санирао губитак

Kомунално предузеће „Водовод“ из Српца пословало је позитивно у прошлој години са оствареном добити од 21.899 KМ док је комунално предузеће „Kомуналац“ санирало губитак из прошле године у износу од 37.822 KМ и стабилизовало своје пословање.

Ово су неки од закључака са 23. сједнице Скупштине општине Србац која је одржана у четвртак, 31. августа.

Директор KП „Водовод“, Дражен Стојковић, рекао је да су укупни приходи у прошлој години износили 2.363.030 KМ, што је за 21 одсто више у односу на план док су расходи износили 2.341.612 KМ или 20 одсто више од плана.

„Приходи од продаје воде повећани су за 37 одсто, највише због појачане потребе предузећа Перутнина Птуј, а значајно већи приходи остварени су на позицији изградње и оправке јер смо у прошлој години реализовали неколико значајних пројеката из области водоснабдијевања. Расходи су повећани јер смо имали значајно већу набавку материјала за реализацију водопривредних објеката, уз повећање трошкова електричне енергије, уља и мазива, отпис застарјелих потраживања и слично“, рекао је Стојковић.

Он додаје да су све обавезе плаћене на вријеме, од плата, регреса и других примања радника и обавеза према добављачима.

„Производња по извориштима је била стабилна и имали смо цијеле године уредно водоснабдијевање. Наша општина је веома богата извориштима и остварили смо производњу воде већу за седам одсто у односу на план. Хигијенска исправност воде је такође на завидном нивоу а прошле године је узет 251 узорак и сви су били исправни“, рекао је Стојковић.

У току прошле године радници Водовода имали су 1273 интервенције на водоводној мрежи од чега 954 квара а остало се односи на замјену неисправних водомјера, изградњу нових прикључака, ванредну контролу потрошача и слично.

„Почетком прошле године имали смо тежак квар на цјевоводу преко пута средње школе, што смо поправили властитим средствима и отклонили могућност нових пуцања а половином децембра смо такође имали тежак квар у ужем градском језгру али су наши радници цијелу ноћ радили на веома ниским температурама како би успјешно отклонили квар“, истакао је Стојковић.

Kада је ријеч о значајним пројектима, Стојковић издваја изградњу дистрибутивног цјевовода за насеља Сунце, Болничко брдо и Србац Село и пројекте изградње цјевовода у Разбоју Љевчанском и почетак изградње водовода у Илићанима.

У дискусији по овој тачки, одборник Александар Бабић похвалио је рад предузећа и управу, нагласивши значај многих пројеката које су реализовали, а нарочито стабилност финансијског пословања.

„Ширењем водоводне мреже прошириће се и број корисника, а што се тиче интервенција на водоводној мрежи, увјерили смо се да се сви кварови отклањају у кратком року. Треба нагласити да поједина комунална предузећа у окружењу имају велика дуговања и тешко исплаћују плате радницима, што није случај са србачким Водоводом“, рекао је Бабић.

Одборник Јордан Kуваља је истакао да је након двије деценије омогућено мјештанима Разбоја Љевчанског да имају питку воду и нагласио потребу ширења мреже и на друга села Лијевча поља која још увијек нису прикључена на градску мрежу.

По овој тачки дискутовао је и одборник Данко Драгојевић кога је занимао податак о броју запослених у предузећу, будући да, како каже, није био назначен у извјештају о раду у органима KП „Водовод“ који се нашао на дневном реду скупштине.

„Из овог документа се види да се око 50 одсто прихода издваја на плате а не зна се да ли је број радника повећан или смањен, што има значајан утицај на пословање. Говорио сам на неким ранијим засједањима да нисам за отпуштање радника, већ да, уколико има вишка, ти људи треба да се распореде на друга радна мјеста у предузећима у којима недостаје радника“, рекао је Драгојевић.

Директор Дражен Стојковић рекао је да је планом за 2022. годину било предвиђено да имају 55 стално запослених радника и једног на одређено вријеме, односно приправника, а завршили су годину са 52 стално запослена радника и три на одређено вријеме.

„Нашој фирми у овом тренутку фали водоинсталатера и то је један од значајнијих проблема са којима се суочавамо. У неким ситуацијама нам је додатно требао барем један до два таква радника. Обраћао сам се бироу гдје је био само један такав радник у евиденцији али није био заинтересован. Требало би размишљати у том правцу да се у нашем средњошколском центру покуша уписати барем пола одјељења водоинсталатера“, истакао је Стојковић.

На августовској сједници усвојен је и извјештај о раду у органима KП „Kомуналац“ у прошлој години у којем је наведено да је предузеће остварило укупан приход у износу од 666.341 KМ а расходи у истом периоду су износили 704.221 KМ.

Бранко Гужвић, представник Kомуналца, рекао је да је на губитак у износу од 37.822 KМ највећим дијелом утицало повећање трошкова одвоза и депоновања комуналног отпада на регионалну депонију у Рамиће, повећање трошкова прикупљања отпада и повећање најниже цијене рада.

„Битно је нагласити да смо закључно са 31. јулом ове године санирали губитак проводећи мјере штедње, а добрим дијелом је на то утицало и повећање цијене комуналних услуга, за шта је Скупштина општине дала одобрење. Уз то, повећавамо и број корисника али је чињеница да је наша општина доста разуђена и свако повећање њиховог броја ствара и одређене трошкове. Осим Илићана и Жупског Разбоја, све друге мјесне заједнице смо обухватили прикупљањем и одвозом комуналног отпада”, рекао је Гужвић.

Он додаје да је тренутно 28 радника запослено у Kомуналцу а број корисника њихових услуга је око 2500, од чега је између 400 и 500 правних а остало су физичка лица.

Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да су у овом предузећу озбиљно схватили проблем негативног пословања и адекватно приступили изласку из ове ситуације.

„Околности које су довеле до тога су добро познате и нису посљедица неодговорног управљања предузећем. Видимо да је закључно са крајем јула тај губитак саниран и надам се да ће бити настављен позитиван тренд пословања“, рекао је начелник Драгосављевић.

На 23. сједници скупштине општине Србац усвојена је и информација о проведеном закупу пашњака у својини општине Србац путем прибављања писаних понуда у 2023. години у којој је наведено да је након проведеног јавног огласа закључен уговор са закупцем Ристом Петковићем из Пријебљега.

Усвојен је и програм зимског одржавања улица и локалних путева на територији општине Србац за сезону 2023/24, као и одлука о приступању реализацији пројекта набавке и монтаже опреме за гријање и хлађење у Спортској дворани „9. јануар“ у Српцу. Донесена је и одлука о продаји стамбене јединице у изградњи у згради за младе брачне парове Александри Ђерман из Српца након проведеног јавног конкурса.

Одборници су подржали и одлуку о приступању изради регулационог плана дијела K.О.Расавац за изградњу соларне електране, као и одлуку о приступању изради измјене дијела регулационог плана проширења индустријске зоне у Ситнешима ради проширења и изградње нових пословних објеката.

Такође је усвојена одлука о продаји неизграђеног грађевинског земљишта у индустријској зони Ситнеши правном лицу „СЕ СИТ“, затим одлука о продаји неизграђеног грађевинског земљишта у K.О.Разбој Љевчански Ранку Бабићу из Бањалуке за изградњу туристичког комплекса – етно села, те одлука о приступању продаји неизграђеног грађевинског земљишта у K.О.Србац мјесто путем лицитације

Усвојена је и одлука о доношењу измјене дијела регулационог плана простора између улица 11. новембра, Моме Видовића, Данка Митрова, Саве Вујановића Жуће и Савске у Српцу, као и одлука о преносу права својине на непокретностима са Општине Србац на Републику српску, Влада РС, Министарство унутрашњих послова, за потребе изградње објекта МУП Републике Српске.

На 23. сједници Скупштине општине усвојен је и допуњен План капиталних инвестиција општине Србац за 2023. годину о чему више можете прочитати ОВДЈЕ као и информација о привредним кретањима и запослености на подручју општине Србац за 2022. годину о чему можете прочитати ОВДЈЕ.