Обиљежена 81. годишњица страдања Српчана у славонској шуми Радиња
Обиљежена 81. годишњица страдања Српчана у славонској шуми Радиња

Испред спомен костурнице на градском гробљу у Српцу данас је одржан парастос за 13 невиних жртава усташког терора који се десио на празник Велику Госпојину 28. августа 1941. године у славонској шуми Радиња и преко 50 жртава страдалих у Дубочцу и Kобашу.
Обиљежавање ових догађаја је организовало Удружење СУБНОР Србац уз подршку Општине Србац и Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова.
“У овој спомен костурници су покопани посмртни остаци 13 наших грађана који су на превару похапшени од стране усташа и на силу пребачени преко ријеке Саве у славонску шуму Радиња гдје су на свиреп начин ликвидирани и закопани у једну јаму. У тој групи било је и седам мјештана из Ситнеша и по један из Доње Лепенице, Жупског Разбоја, Брезовљана, Пријебљега, Ћукала и Српца, чија су имена уклесана на мермерној плочи”, рекао је предсједник СУБНОР-а, Богдан Давидовић.
Он истиче да ово није био једини усташки злочин на подручју наше општине који се десио у августу 1941. године.
“Из нама непознатих разлога до сада се није помињао злочин који се десио 25. августа исте године у Kобашу и сусједним селима Бруснику, Влакници и Сеферовачи. Усташка власт са сједиштем у Дервенти наредила је да се ухапси 31 православац који су побијени у Kобашу и Дубочцу и бачени у Саву а 23 Србина одведено је у Госпић гдје су побијени и бачени у јаму Јадовно. Из архивске грађе је видљиво да су у тим догађајима убијена чак четири рођена брата Љубојевић из Kобаша, по три брата Грумић из Брусника и Јовановић из Kобаша, по два рођена брата Гужвић и Ивановић из Влакнице као и отац Симеун и син Славко Kнежевић из Влакнице”, рекао је Давидовић.
Додаје да се о овим догађајима дуго ћутало или тихо причало како се не би нарушило братство и јединство народа и народности Југославије.
“Kада је у питању страдање Српчана у Радињи, седамдесетих година прошлог вијека појавио се наш суграђанин Милош Скробоња кога је стално мучило гдје се налазе посмртни остаци његовог оца Милана. Радећи у Аустралији упознао је човјека из околине Давора који му је обећао да ће показати мјесто злочина и јаму гдје су покопане жртве. Обећање је испуњено 1976. године, трагови су нађени и жртве су могле наћи смирај у свом завичају. У акцију се те године укључио СУБНОР и бивши предсједник Скупштине општине Србац Драго Ђајић па су посмртни остаци пренесени и покопани у спомен костурницу на Дан општине 11.11.1976. године”, каже Давидовић.
Милош Скробоња каже да је имао само три мјесеца када су они страдали и додаје да га је увијек вукло да пронађе гдје су побијени јер нико то није знао.
“Онда сам их пронашао и те 1976. године смо пренијели њихове посмртне остатке у Србац. Међу њима је био мој отац Милан који је имао 37 година када је убијен. Надам се да ће се ова традиција наставити јер се овакав злочин не смије заборавити”, рекао је Скробоња.
Драго Ђајић каже да су у спомен костурници сахрањени његов отац и дјед.
“Пренијели смо њихове посмртне остатке захваљујући Милошу Скробоњи. У то вријеме сам као предсједник Скупштине општине ангажовао општинску администрацију и то смо све завршили. Захваљујем се Борачкој организацији и СУБНОР-у што су уврстили овај догађај у свој календар активности“, рекао је Ђајић који је са кћерком присуствовао данашњем догађају.
Парастос је служио свештеник Александар Kустурић а цвијеће су положиле породице страдалих, заједничка делегација Општине Србац и Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова на челу са начелником општине Млађаном Драгосављевићем, Борачке организације општине Србац, Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и СУБНОР-а.