Лука и Благоје из Српца за три дана превалили бициклима до Острога 450 километара
Лука и Благоје из Српца за три дана превалили бициклима до Острога 450 километара

Након три дана вожње бициклима и пређених 450 километара, Српчани Лука Билбија (34) и Благоје Ивановић (26) стигли су у манастир Острог у недјељу 7. августа у послијеподневним часовима гдје су окончали своје ходочашће.
Они су у Острог кренули у петак 5. августа у јутарњим часовима испред храма Покрова Пресвете Богородице у Српцу гдје их је, уз благослов, на пут испратио свештеник Петко Вуковић.
Овај двојац је дневно прелазио и до 200 километара а ни високе температуре нису их у томе спријечиле.
Лука каже да је за њега ово било прво поклоничко путовање бициклом, док је Благоје већ два пута возио бициклом до Острога.
„То је годинама уназад била моја жеља јер волим бициклизам. Пут се састојао од три етапе, прва је била Србац-Сарајево гдје смо имали прво преноћиште и то нам је била најдужа дионица око 240 километара. Друга траса је била Сарајево-Шћепан Поље око 95 километара гдје смо имали конак у једном од кампова и завршна трећа фаза, уједно и најтежа, јер је са највише успона је Шћепан Поље-Острог“, са поносом каже Лука.
Полазак из Српца је био у петак 5. августа а у Сарајево су стигли навече гдје су се одморили, преспавали и ујутро око 10 сати кренули према Шћепан Пољу.
“Тамо смо стигли у суботу око 20 часова, јер смо морали лагано возити, будући да Благоје није имао баш спреман бицикл за брзе и дуже вожње па сам га морао подржати. На задњу трасу Шћепан Поље-Острог смо кренули у недјељу око 9 ујутру и стигли око 17 часова на вечерње богослужење“, каже Лука.
Додаје да су биле веома високе температуре ваздуха и брдовит терен па се пут одужио али су се трудили да праве дуже паузе у хладу.
“Имао сам један квар на бициклу на дијелу пута од Шћепан Поља према Острогу, гдје је највећи успон који сам на срећу брзо санирао, а оно што ме изненадило је колико народ Херцеговине и Црне Горе поштује манастир Острог и Светог Василија Острошког. Чим сам рекао људима гдје идем они су остављали своје обавезе и пришли ми да помогну и да заједно ријешимо проблем. По доласку у Острог Благоје је осјетио бол у кољену јер није дуже времена возио бицикл па смо ипак одлучили да се у повратку за Србац вратимо аутобусом како он не би ризиковао већу повреду ноге“, каже Лука.
Нису се јављали братству манастира Острог по доласку како би их неко неко дочекао, већ су само имали жељу да се поклоне Светом Василију.
“Kад сам дошао пред капије манастира сузе су ми кренуле на очи због испуњења дугогодишње жеље. Осјетио сам духовно испуњење и мир и то је била круна мог доласка под Острог“, прича Лука.
Било му је лакше возити бицикл јер годинама вози бревет трку, а како каже, драго му је да је и Благоје са недовољно припреме и боловима у кољену ипак успио доћи до циља.
“Ово ходочашће ми је донијело нешто неописиво што не могу објаснити, духовно испуњење и мир а подршка су ми били моја супруга, мајка и син којима је било изузетно драго што сам добро прошао и што је све прошло како треба“, рекао је Лука.