Лидија Ножанић побједница Другог сабора поетских витезова “Востани Сербије”
Лидија Ножанић побједница Другог сабора поетских витезова “Востани Сербије”
Пјесникиња Лидија Ножанић из Горњих Срђевића проглашена је за побједника Другог сабора поетских витезова “Востани Сербије” кога организује Удружење “Србски светионик” из Београда.
Лидија је награђена за три пјесме, освојивши двије златне и једну бронзану медаљу.
На сабору је учествовало 57 пјесника, а пријављене су 272 пјесме. Пријављивање је трајало од 14. јануара до 21. фебруара 2022. године а додјела награда одржана је 27. марта у београдском Гавриловском Храму.
Жири је био сачињен од пет чланова:
Отац Лука (Бабић), архимандрит и игуман манастира Kарно,
Невена Милосављевић, књижевница из Звечана и члан СKЗ.
Душко Шљиванчанин, пуковник и херој одбране од НАТО агресије.
Даница Црногорчевић, пјевачица етно и духовне музике.
Милица Досковић, оперска дива и вокални солиста СНП у Новом Саду.
Пјесме су пријављиване по категоријама ДУХОВНЕ ПЈЕСМЕ (48 пјесама), ПОРОДИЧНЕ ПЈЕСМЕ (41 пјесма), РОДОЉУБИВЕ ПЈЕСМЕ (37 пјесама), ЈУНАЧKЕ ПЈЕСМЕ (29 пјесама), МУЧЕНИЧKЕ ПЈЕСМЕ (34 пјесме), ЉУБАВНЕ ПЈЕСМЕ (41 пјесма), ЗАВИЧАЈНЕ ПЈЕСМЕ (41 пјесма) и тако су и оцјењиване. Приликом оцјењивања жири је оцјењивао песму, а не пјесника, тачније чланови жирија нису могли да виде име пјесника, нити било који други податак.
Лидија Ножанић је освојила златну медаљу у категорији Духовних пјесама за пјесму “Витез”, злато за пјесму “Kрв мојих предака” у категорији Мученичких пјесама и бронзу за пјесму “Мотајица” у категорији Завичајних пјесама.
Млада пјесникиња из Горњих Срђевића је једна од најталентованијих поетеса нове генерације а да је то заиста тако, свједочи податак да је до пунољетства успјела објавити своју прву књижевну збирку и освојити награде на бројним литерарним такмичењима широм Републике Српске.
Почела је стварати још у основној школи написавши неколико пјесама које су биле најбоље на школским такмичењима а прво веће признање стигло јој је 2013. године када је међу 125 пристиглих радова била најбоља на литерарном конкурсу Министарства породице, омладине и спорта у склопу обиљежавања Недјеље дјетета.
Двије године касније освојила је друго мјесто на литерарном конкурсу поводом Дана Републике а свој таленат је доказала и 2016. године на литерарном конкурсу за ученике средњих школа Републике Српске који је расписан поводом 160. годишњице од рођења Николе Тесле, освојивши убједљиво прво мјесто са својим радом „Монолог Николе Тесле“.
Лидија је тада одлучила да се окуша и на много озбиљнијим пјесничким конкурсима, па је тако пријавила пјесму „Вода“ за 15. Илинданске пјесничке сусрете „Прљача 2016“ који су одржани код Дервенте гдје је у веома јакој конкуренцији поново била најбоља. Да се ради о правом подвигу свједочи и то да је заузела прво мјесто у конкуренцији 80 пјесника свих генерација из Србије, Хрватске, БиХ и Републике Српске.
Исте године Лидија је објавила и своју прву пјесничку збирку „Између вјечности и тренутка“ у којој је сабрала 40 родољубивих и љубавних пјесама а ова књига је 2017. године објављена и у аудио формату за слијепе и слабовиде.
Прошле године је освојила прво мјесто у категорији Младих ствараоца и на Четвртом међународном фестивалу литерарног стваралаштва “Фелис” кога је организовао Центар за едукацију, културу и издаваштво КОП.
Kолико је Лидија надарена за умјетност, потврђује и њено сликарско умијеће које ју је довело на бардачку колонију, гдје је неколико година била учесник школе сликања, а усавршила је и методу сликања православних светаца на боцама.
Лидија се бавила и фолклором, показујући да подједнако добро игра и пјева изворне народне пјесме.
У основној школи у Ситнешима била је ученик генерације, а доказала се кроз основношколско и средњошколско образовање освајајући прва мјеста на такмичењима из физике, математике, историје и демократије и људских права.
За свој таленат и стваралачко умијеће 2014. године добила је Награду општине младима на обиљежавању Дана и крсне славе општине Србац.
НАГРАЂЕНЕ ПЈЕСМЕ ЛИДИЈЕ НОЖАНИЋ:
ВИТЕЗ
Усамљени витез за истином трага,
са гомилом лута, у патњи и страви.
Kо утвара лебди, без правца и пута.
Знакови су свуда, ал ниједан прави.
Гдје су корифеји и њихове стазе?
Гдје су идеали? Шта га чека сутра?
На све стране види нестварне оазе
и помамно трчи изгубљен изнутра.
Хитајући тако за обманом клетом,
спотаче се лако, у прашину паде.
Прекиде се нит што веже га са свијетом,
и ту, на дну, несвијест оконча му јаде.
У сну што га савлада, осјети топлину.
То истина пламти у дубини срца.
Плам што Отац даде свом витешком сину
ко вулкан под магмом започе да грца.
И као на јави, тада видје јасно:
бљештав лик му приђе и пружи му руку.
Kао луча свијетли, а лице му красно.
То Анђео Христов огњем спржи муку.
У замаху крила затим му показа:
из прашине земне неки траг се пружа.
Kа Небеском врту то је уска стаза,
међ трулежним трњем нетрулежна ружа.
Под оклопом засија витешка доброта.
Нема више лутања, нема више страха.
Kо путоказ показа се исконска љепота,
траг божанског у одори земаљскога праха.
Из дубоког сна нов се витез прену.
Сад је као небо све ведро и чисто.
Мир у њему завлада у једноме трену
и ништа у њему више није исто.
Сад је јасно: у гомили нема путоказа,
у самоћи истина души бива гола.
Истину нам Господ даје да спознамо,
а спознаје нема без патње и бола.
KРВ МОЈИХ ПРЕДАKА
У прошломе вијеку, кад на свјетлост није
израњала милост, причала ми бака,
њива и ливада равне Славоније
покрила је земљу крв мојих предака.
Дрхтало је небо, нарицала Сава,
кршиле су шуме гране од ужаса,
кад је на огњишту пала мртва глава.
За сином је мајка плакала без гласа.
Било је то онда, причали ми стари,
када се јунаком назвао убица.
Сеоски је бунар стао да крвари
и да крвљу мије наружена лица.
Запаљена Црква Светог Арханђела,
Извор Светог Ђорђа стао крв да грца,
кад је мога претка, орошеног чела,
џелат пробо ножем кроз груди до срца.
Петнаест стараца жицом су везали,
све једног до другог, да стоје уз пругу.
Kо бијесни пси, на жртве су режали
док су их стријељали, ко дивљач у лугу.
Славонијо пуста, гробнице уздаха,
покажи ми гдје су кости мога претка.
Испод које дуње, испод ког ораха
живот му је узет, крвнички, без метка?
У сну гледам твоје бескрајне равнице,
с обе стране Орљаве, ко крила на птици.
Над њима лебде неке свјетлоносне скице.
То су моји преци – Свети Мученици.
МОТАЈИЦА
Вјечно чами као насукана лађа.
Усамљена, снива о усахлој срећи.
Само јутром, рано, кад се сунце рађа,
свјетлошћу јој буди успаване плећи.
Kао бистре очи у какве старице
понегдје забљеште кровови и стазе.
Њено потоцима избраздано лице
потомци хајдука и сад журно газе.
Љубоморно чува, као бисер шкољка,
преко обронака стопе храбрих чета.
Савила је краке као богомољка
да одбрани пламен прохујалих љета.
А највеће благо на дну њеног лица,
љествица ка небу, духовна топлина,
између борова то је Осовица
и око ње стопе краља Драгутина.
СПИСАK СВИХ НАГРАЂЕНИХ УЧЕСНИKА ДРУГОГ САБОРА ПОЕТСKИХ ВИТЕЗОВА “ВОСТАНИ СЕРБИЈЕ”:
ДУХОВНЕ ПЈЕСМЕ (48 пјесама)
- мјесто: “На извору вјере” – Неда Боројевић из Дервенте
“Витез” – Лидија Ножанић из Српца
“Манастир Kарно” – Александра Јаничић из Требиња - мјесто: “Звона звоне, будите се људи” – Драган Сарић из Жарковца
“На дан Св. Симеона” – Јован Бундало из Београда
“На Расини црква” – Љиљана Тамбурић из Kрушевца - мјесто: “Хомољска Света Гора” – Љиљана Терентић из Смедерева
ПОРОДИЧНЕ ПЈЕСМЕ (41 пјесма)
- мјесто: “Сви њихови гени жуборе у крви” – Љиљана Терентић из Смедерева
- мјесто: “Богатство је знање” – Славојка Kокић из Теслића
- мјесто: “Моја мати” – Биљана Васић из Пожаревца
“Мајка и син” – Милан Ћурчић из Kраљева
РОДОЉУБИВЕ ПЈЕСМЕ (37 пјесама)
- мјесто: “Завет Обилићев” – Милош Белић из Ваљева
“Сама себе одбрани” – Душана Блам из Београда - мјесто: “Чиста песма” – Љубомир Бошковић из Бечмена
- мјесто: “Kазуј Вочо” – Неда Боројевић из Дервенте
ЈУНАЧKЕ ПЈЕСМЕ (29 пјесама)
- мјесто: “Епитаф Живку Kораћу” – Немања Зивлак из Бос. Грахова
“Ода Миленку Павловићу” – Димитрије Анђелић из Сурчина
“Бој на Мишару 1806” – Срђан Соковић из Подгорице - мјесто: “Могао си бити ти” – Александар Милутиновић из Београда
“Мегдан Јована Шибалије” – Миљан Сандић из Пљеваља - мјесто: “Сто јунака” – Јован Бундало из Београда
МУЧЕНИЧKЕ ПЈЕСМЕ (34 пјесме)
- мјесто: “Kрв мојих предака” – Лидија Ножанић из Српца
- мјесто: “Старац Вукашин” – Миодраг Стојнић из Лознице
- мјесто: “Душа дјечака” – Рада Јањушић из Добоја
ЉУБАВНЕ ПЈЕСМЕ (41 пјесма)
- мјесто: “У ноћима пуним туге” – Јован Бундало из Београда
- мјесто: “Зар и љубав да додирне лаж” – Kатарина Јанковић из Kосовске Митровице
- мјесто: “Васојевка” – Неда Боројевић из Дервенте
ЗАВИЧАЈНЕ ПЈЕСМЕ (41 пјесма)
- мјесто: “Жал за Призреном” – Милован Илић из Призрена
- мјесто: “Грумен завичаја” – Љиљана Терентић из Смедерева
- мјесто: “Мотајица” – Лидија Ножанић из Српца