ИН МЕМОРИАМ: МИЉА ТУТЊИЛОВИЋ

ИН МЕМОРИАМ: МИЉА ТУТЊИЛОВИЋ

На градском гробљу у Српцу данас је сахрањена чувена србачка пјесникиња Миља Тутњиловић која је преминула 10.02.2024. године у 86. години живота.

Миља Тутњиловић је рођена 1938. године у Међувођу код Козарске Дубице од оца Николе и мајке Вајке Буразор.

Ратно дјетињство је провела по фашистичким логорима у Церовљанима, Јасеновцу и Бјеловару. Оставши без родитеља, младост је послије рата провела по домовима ратне сирочади у Козарској Дубици и Градишци. Школу за бабице завршила је 1957. године у Сарајеву. Радила је у болници у Броду и радну каријеру окончала у Српцу гдје је 1983. године отишла у инвалидску пензију.

Поезијом се бави још од дванаесте године. Од преко хиљаду пјесама колико је написала, многе су објављене у референтним књижевним часописима широм бивше Југославије а прву самосталну збирку под називом „Ломнине“ издала је 1986. године.

Већ наредне, 1987. године, објавила је још три поетске збирке, „Немири“, „Дјеца Козаре“ и „Из крви у слободу“, а затим још три збирке „Живјети сањајући“, „Посљедње зрнце крви“ и „Сваштара“. Издала је и три романа: „Мирис сијена“, „Младе душе“ и „Квочка“ а њене пјесме штампане су и у књигама поезије „Завичајна лира“ и „Сусретања“ у издању србачке Просвјете.

Иако је као дијете логораш искусила све страхоте рата, у њеним литерарним радовима видно мјесто заузимали су ведри тонови и животни оптимизам, мада није запоставила ни болну прошлост. Њени стихови “натопљени су” крвљу и сузама напаћеног народа у Народноослободилачком рату, али и смијехом и радошћу које је обиљежило дјетињство након завршетка крвавог похода.

Поезију је писала чак и онда када је као бабица на своје топле руке, уз докторицу и пјесникињу Бранку Тегелтија, дочекивала нараштаје и покољења малих Српчана.

Поред писања, повремено је добијала инспирацију да слика па је тако техником уље на платну насликала преко 50 радова.

Добитник је угледне књижевне награде „Скендер Куленовић“ 1983. године а 2019. године уручена јој је Захвалница општине Србац.

Иза себе је оставила супруга Стојана, сина Берислава, снаху Бранку, унучад Стојана и Бошка са породицама и осталом тугујућом родбином и пријатељима.