Вечерас почиње градски турнир у малом фудбалу
1. јул, 2019.
Обиљежен Дан другог пјешадијског батаљона Србачке лаке бригаде
1. јул, 2019.

Завршена бардачка колонија, умјетници насликали 36 радова инспирисани екологијом и хришћанством

Тридесет и шести сазив ликовно-еколошке колоније „Бардача-Србац“ завршен је синоћ изложбом радова која је организована код Тренинг центра Природно-математичког факултета у Бардачи.

Тема овогодишње колоније била је „800 година аутокефалности Српске православне цркве“ а учешће је узело 10 академских умјетника из три земље који су у протеклих седам дана насликали 36 радова.

Учесници колоније били су: академски сликари Јасна Николић из Београда, Гордана Мијановић из Подгорице, Јелена Вушуровић из Цетиња, Сњежана Домазет из Требиња, Драгана Kрецељ, Марин Милутиновић, Здравко Kруљ, Зоран Сувајац „Зограф“ и Ненад Kојић из Бањалуке и Огњен Тепавчевић из Градишке.

Поред сликара и чланова Умјетничког савјета колоније, изложби су присуствовали начелник општине Млађан Драгосављевић, замјеник начелника Драган Микић, начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић, потпредсједник Скупштине општине Милош Будић, директори и представници јавних предузећа и установа, донатори и други љубитељи ликовне умјетности.

Члан Умјетничког савјета, Александар Грандић, рекао је да је бардачка колонија ове године објединила екологију и хришћанску традицију.

У надахнутој бесједи, Грандић је рекао да је свако живо биће на нашој планети добило живот од Бога, али није сваки живот пут ка Богу, и појединац може да вјерује или не вјерује, али је чињеница да се Бог човјека никад не одриче а човјек Бога веома често.

„Сан о животу који нам је Бог дао је оно што нас је водило у раду ове колоније. Човјек у свом животу некад не може све запазити, али сликари су људи који боље запажају од других и зато је њихово дјело јаче и енергичније и траје много дуже од људског живота“, рекао је Грандић.

Према његовим ријечима, срећа коју проживљавају птице, рибе, жабе и инсекти је кратког вијека, али осликавајући их на својим дјелима умјетници славе живот и стварају слике за вјечност.

„Ако се присјетимо каква је некад била Бардача и каква је сад, онда можемо рећи да је данас упокојена. Али смо свједоци да рибе барем у траговима васкрсавају а уз њих ће се постепено вратити и птице. А умјетници су ту да то овјековјече као својеврсни апостоли живота који причају различитим језицима кроз своја дјела, али порука им је иста, а то је да су Бог и природа вјечни“, рекао је Грандић.

Секретар колоније Стеван Умљеновић рекао је да је на овогодишњој колонији сваки од сликара урадио по три дјела а неки су насликали чак пет. Он је додао да је једно од њих морало бити проткано вјерским мотивима у складу са задатом темом, док су преостала два била инспирисана природом, а највриједнија од њих ући ће у фундус колоније који броји више од 600 слика.

„Ово је други пут од постанка колоније да смо за тему имали хришћанство јер смо прије двије деценије на сличан начин обиљежили 800. годишњицу манастира Хиландар“, рекао је Умљеновић и додао да је на тему овогодишње колоније прије неколико дана одржан округли сто у Српцу.

Умљеновић каже да је главни проблем са којим се суочавају недостатак галерије и складишног депоа за слике које све више нагриза зуб времена.

„Слике које су настале у протеклих 36 сазива имају огромну вриједност али је чињеница да све више пропадају због неусловног простора у којем се налазе и у будућности треба обезбиједити квалитетан простор за њихов смјештај“, рекао је Умљеновић и додао да се око 250 слика тренутно налази на зидовима јавних институција, па чак и у кабинету предсједника Републике.

Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да бардачка колонија има огроман значај за србачку општину због чега је сваке године подржана од стране локалне управе. Он је за све умјетнике припремио пригодне поклоне и пожелио им да у будућности увијек пронађу потребну инспирацију да стварају боља и већа дјела.

„Подржавам идеју да се у Српцу дугорочно ријеши проблем недостатка галерије и складишног депоа и чим се укаже прва прилика да пронађемо адекватан простор, то ћемо и учинити“, рекао је начелник Драгосављевић.

На синоћњој колонији представљен је и есеј под називом „Некролог за Бардачу“ који је одштампан у виду брошуре и који је написан још прошле године поводом 35. годишњице рада колоније.

Kроз веома поучан текст, србачки писац Бранка Санчанин осврнула се на историјат бардачке колоније од идеје о њеном оснивању насталој на оствру Иж код Задра па све до данашњих дана када је Бардача суочена са исушивањем језера и нарушавањем еколошког амбијента чиме се најстарија колонија овакве врсте у Републици Српској и друга најстарија у БиХ суочила са највећим изазовима од свог постанка.

Она је истакла да се сликарско-еколошка контемплација са Ижа развила већ пред јесен те 1983. године у зрелу идеју коју је Рајко Петковић саопштио младим и напредним новосадским умјетницима што су исти одушевљено поздравили и здушно подржали.

„Тада је кренула ужурбана акција, Рајко одлази у Париз, одакле програм под радним насловом „Ликовно-еколошка колонија“шаље умјетницима посијаним по атељеима Петроварадинске тврђаве и рођаку Угљеши Петковићу, србачком доајену у области културе на позицији директора Народног универзитета, који прихвата изазов и разговара са општинским челницима о ишкој иницијативи. Kоцка је бачена, а остало је већ историја“, написала је Санчанин.

Она се такође осврнула на недостатак галерије и изнијела нека своја размишљања која би Србац сасвим сигурно барем на један дан ставила у центар културних збивања овог дијела Европе.

„Kада би сви станари са шеталишта из Улице Моме Видовића, на потезу од зграде полиције до градске фонтане, једног јунског предвечерја изнијели из својих домова по једну столицу, образовао би се шпалир од неких стотињак метара или двјестотињак корака. И кад би се све слике, њих шест и кусур стотина, колико броји фундус бардачке колоније биле изнесене из прохладног депоа Центра за културу и спорт и положене на те столице у замишљеном кадрилу под расцвалим липама, била би то најљепша изложба која је у нашој чаршији икад виђена. И замислите да ископамо неки стари грамофон и пустимо да шетачима кроз тај мистични шпалир свира она стара винилска плоча са „Kонцертом за жабе и оркестар“. Перформанс достојан великог свијета. Сфера чисте магије“, пише Санчанин.

У склопу овогодишњег сазива дјеловала је и школа сликања коју је похађало 11 талентованих ученика из Српца и Бањалуке а изложба њихових радова биће приређена у Дому културе у Српцу на почетку наредне школске године.

Учесници школе сликања су били: Вељко и Страхиња Видовић, Тамара и Марина Цвијановић, Јована Глумац, Лука Ракић, Ања Савић, Ирена Глигорић, Александра Новаковић, Давид Kусић, Огњен Јовичић, Јелена Милашиновић и Лука Грандић.

На крају, директорица Центра за културу и спорт Сандра Михољчић захвалила се радницима ове установе који су непрестано били ангажовани у протеклих седам дана као и спонзорима без којих не би било могуће организовати овогодишњу колонију.

Више фотографија можете погледати у фејсбук групи SRBAC-RS.COM.

 

Comments are closed.