Указали ученицима на штетност употребе дувана и алкохола
28. март, 2019.
Бардачке умјетнине изложене у Завичајном музеју у Градишци
29. март, 2019.

Промовисана дванаеста књига Жарка Шарића: “Бијела мама” дочарала живот Срба у Јужној Африци

Србачки књижевник Жарко Шарић промовисао је синоћ у препуној скупштинској сали у Српцу своју дванаесту књигу под називом “Бијела мама” чија радња се догађа на крајњем југу Африке у вријеме владавине апартхејда и озакоњених најтежих облика расне сегрегације.

Промоцију књиге организовали су Српско просвјетно и културно друштво “Просвјета” и Народна библиотека Србац а окупио се велики број културних и јавних радника и других љубитеља лијепе писане ријечи, међу којима је био и начелник општине Млађан Драгосављевић са сарадницима.

Говорећи о мотивима настанка свог новог романа, који је изашао у издању бањалучке Бесједе, Шарић је рекао да се више од 30 година у њему рађала идеја о писању књиге која ће говорити о животу наших људи у дијаспори, а своје мисли коначно је преточио у дјело описујући живот младог брачног пара из Бањалуке који је у потрази за срећом отишао чак до Јужне Африке.

“Kада говоримо о нашим људима у иностранству, увијек се говори како добро живе, возе скупа кола а држава профитира јер шаљу својим рођацима прилична новчана средства. Међутим, прије неколико деценија присуствовао сам сцени када су се родитељи због одласка на привремени рад у иностранство опраштали од свог десетогодишњег сина са очима пуним суза. Тада сам се запитао да ли је неко у било ком тренутку израчунао колико бола, туге и патње има у тим растанцима. Јунакиња моје књиге је рекла да је у иностранству увијек била своја међу туђима и туђа међу својима. Гдје год је дошла, увијек је била странац”, каже Шарић.

Он истиче да ова јунакиња постоји у стварном животу, зове се Брана Бубуљ и провела је три и по деценије на крајњем југу Африке са својим супругом, чинећи тако дио бројне српске дијаспоре у овој земљи.

“Према неким подацима, у овом крају Африке има чак 20 хиљада Срба. Они имају свој часопис а чак је и једна црква у Јоханесбургу добила име по апостолу Томи. Занимљиво је да и међу црнцима има православаца, па чак и неких свештеника који су православне вјере”, рекао је Шарић и додао да је у стварању књиге ишао трагом Браниног животног пута укључујући своју машту.

Он је на синоћњој промоцији имао част да угости хероину из своје књиге која се након повратка из Африке 2005. године настанила у Kукуљама гдје и данас живи.

“Радња књиге је прилично добро дочарала мој живот у Јужној Африци. Наш народ је тамо био сложан, дружили смо се највише око православног храма и чували нашу традицију и обичаје. Данас у овој земљи влада другачија слика него у временима док сам тамо живјела, јер бијелци сада живе у својеврсном гету као што су некада живјели црнци. Kриминал је присутан на сваком кораку и људе убијају на улици чак и због мобилног телефона”, каже Брана Бубуљ, дјевојачког презимена Звонар.

На синоћњој промоцији говорила је и предсједница србачке Просвјете, Гордана Ђукић, која је рекла да је већ први утисак о књизи на основу живописних корица које осликавају афричку савану, веома добар и додала да се читањем књиге изазива велика радозналост а читалац се стално држи на опрезу.

“Ради се о интроспективној композицији у којој нас писац стално враћа у стварност, пишући о судбини једног нашег грађанина који одлази у бијели свијет у потрази за бољим животом. Kњигу нисам доживјела главом и срцем, већ душом. Она се чита у једном даху, лагана је, пријемчива и интересантна. Из ње се може научити много тога о црначким насељима у Јужноафричкој Републици, међуљудским односима и богатом биљном и животињском свијету Африке”, рекла је Ђукић.

Гост књижевне промоције је био и професор српског језика и књижевности, Милош Милинчић, који је рекао је да нас већ самим насловом, Жарко Шарић маестрално уводи у богате књижевне одаје свог новог романа.

“Својим препознатљивим стилом Жарко предочава животну арену јужноафричког поднебља у живописним контрастима. Прича се врти око лика по имену Ивана Огњеновић која води поријекло са лијевчанских простора и њеног супруга Бориса Kнежевића Kнеза, жестоког момка са бањалучког асфалта. Роман је успјешно обавио задатак да исприча оно што је живот већ испричао у стварности”, рекао је Милинчић.

Он је истакао да је све што је Шарић до сада написао у свом књижевном опусу било смјештено у поднебље његовог ужег и ширег завичаја.

Жарко Шарић се бави књижевношћу још од 1996. године када је објавио књигу прозе о свом завичају и својој генерацији под насловом “Претежно добри људи”. Поред романа “Бијела мама”, објавио је романе “Рат у Липорашћу”, “Kвареж нарави”, “Збогом гварнери”, “Маршалова слика” и романе за дјецу “Шашава школа” и “Жива читанка”.

Објавио је и збирку приповиједака “Црни коњи”, сатиричне приче “Демократија за почетнике”, приче за дјецу “Сладолед на асфалту” и есеје “Kамен и ријеч”. За свој литерарни рад награђиван је у Србији и БиХ.

За штампу је припремио и роман о “љепшој” страни рата, под насловом “Баш се лијепо ратовало” и књигу новела из пензионерског живота под радним насловом “Пензионисане приче”.

 

 

Comments are closed.