Дружење бораца Другог пјешадијског батаљона у недјељу 30. јуна
16. јун, 2019.
Нови успјех србачких плесача: Цезар освојио 80 златних медаља у Витезу
17. јун, 2019.

Војнички пасуљ Радета Драгомировића из Ножичког деценијама чува препознатљив укус

Да мајстор увијек остаје мајстор, потврдио је времешни Раде Драгомировић из Ножичког који и у 79. години припрема војнички пасуљ подједнако добро као што је то радио у најбољим данима свог живота.

Његове кулинарске вјештине познате су надалеко, што је потврдило данашње дружење у кругу подручне школе у Ножичком на којем се окупило преко стотину мјештана како би евоцирали успомене на прошла времена и испробали његов чувени специјалитет.

Пикник под називом „Раде кува гра’ “ трећу годину заредом је организовало удружење грађана „Моје Ножичко“ а одазвали су се не само мјештани Ножичког већ и они који су давно отишли „трбухом за крухом“ и након дуго година поново су се вратили у завичај.

Међу гостима је била и вишечлана делегација удружења „Наша Лепеница“ која је од прошле године покренула сличну манифестацију у свом селу а и ове године је на пикник стигао музичар Бојан Микулић Микула, који живи у Београду али не заборавља родно село коме је посветио и једну од својих пјесама „Nožičko calling“.

Предсједник удружења „Моје Ножичко“, Велимир Микулић, каже да су организацијом овог дружења жељели да сачувају успомену на догађај из прошлих времена када је у вријеме школског кроса Раде Драгомировић, као тадашњи домар-послужитељ, кувао војнички пасуљ и послуживао га у шареним шољама од тврдог папира.

„Није било слађег и укуснијег пасуља од онога кога је правио Раде. Сјећам се као да је јуче био како смо га јели са ужитком са пријатељима из школе у Ћукалима који су долазили у наше село на крос. То се одржавало једном годишње али смо увијек са радошћу дочекивали тај догађај. Сада смо поново покренули сличну традицију и сва срећа је да је Раде доброг здравља и да је физички у стању да припеми пасуљ који је задржао свој препознатљив укус и након више деценија“, рекао је Микулић.

Он истиче да су прије двије године први пут оживјели сјећање на овај догађај и да тада нису ни могли претпоставити да ће прерасти у традицију.

„Веома смо срећни што је ово дружење наишло на добар одјек, јер не долазе само локални мјештани већ и они који дуго нису били у свом родном селу а ишли су некада овдје у школу и имају пуно пријатеља у Ножичком. То су људи који углавном живе и раде у Бањалуци и другим градовима и који су изразили жељу да се поново повежу са пријатељима из дјетињства које нису видјели неколико деценија, тако да је организовање овог догађаја показало своју оправданост“, рекао је Микулић.

Раде Драгомировић је дуго година радио у Ножичком, а затим и у школама у Ситнешима, Српцу и Бардачи. И данас су му у мислима стара добра времена када се окупљао велики број дјеце на овом дружењу и стајао у реду да дође до своје порције пасуља.

“Свако село има неку своју атракцију. Негдје пеку бикове а ми припремамо пасуљ. Нема гдје га нисам до сада кувао, звали су ме из цијеле општине на разне манифестације а правио сам га чак и пред зградом општине али и пред некадашњим хотелом у Бардачи гдје су полиција и некадашња омладина изводили разне вјежбе”, каже Раде.

Он истиче да нема неке посебне тајне у прављењу, али када се спрема количински за већи број људи, тада испадне бољи.

“Прво га прoберем, оперем и ставим увече да се кисели и да добро набубри а онда се ујутру креће са кувањем и стављањем разних мирођија, и на крају долази запршка. Мора се тачно знати кад шта иде. Није ми се до сада десило да не испадне како треба”, каже Раде који је оперисао кук и имам проблема са кретањем, али је дошао и ове године како би младима пренио своја кулинарска знања.

Поред војничког пасуља, за посјетиоце су припремљене слатке пите и штрудле, а обезбјеђено је и точено пиво, као и други освјежавајући напици.

Догађај је као и претходних година организован донаторским средствима управног одбора удружења и чланова удружења “Моје Ножичко” које је до сада реализовало низ активности у селу, почевши од постављања табле за вањски шах па све до изградње дјечијег игралишта и садњи борова у кругу школе, те уређења спомен парка у селу.

“У завршној смо фази реализације пројекта “Моје Ножичко-Мој Дом” у оквиру којег планирамо уређење друштвеног дома, изградњу мокрог чвора, гардеробе, оставе и приручне кухиње. Предали смо потребну документацију фондацији “Мозаик” са којом радимо на овој активности и очекујемо да нам до краја мјесеца пребаце око 8 хиљада KМ, колико нам је потребно да завршимо планиране радове”, рекао је Микулић.

Он подсјећа да је услов за ову инвестицију био да чланови удружења прикупе идентичан износ што су и остварили на недавној акцији у селу када су прикупљали донације и организовали концерт у друштвеном дому. Укупно су прикупили 9500 KМ а одазвало се 219 физичких и 15 правних лица. Дио прикупљених средстава усмјерили су и за уређење извора Борковац у селу.

“Већ планирамо нови пројекат а ради се о уређењу школског дворишта и адаптацији паркинга за бицикле са надстрешницом. Имамо намјеру да посадимо дрвеће и поставимо канте за смеће”, рекао је Микулић.

Према његовим ријечима, закључно са данашњим даном удружење броји више од 230 чланова и у константном је расту.

“Позивам све некадашње и садашње становнике села и његове поштоваоце да нам се придруже тако што ће попунити образац преко интернет странице www.mojenozicko.com или лично преко било ког од чланова удружења. Услов је да наш члан буде поријеклом из Ножичког, да је живио у селу најмање пет година или да је неко од супружника поријеклом из Ножичког”, рекао је Микулић.

Више фотографија можете погледати у фејсбук групи SRBAC-RS.COM

 

Comments are closed.