Парастосом за погинуле борце почело обиљежавање Дана и крсне славе општине Србац
12. октобар, 2019.
Стапарски витезови из Разбоја освојили осам медаља на карате турниру у Броду
14. октобар, 2019.

Уручена признања поводом Дана и крсне славе општине, Повељу добио предсједник Владе Радован Вишковић

У пуној сали Дома културе у Српцу синоћ је одржана свечана академија поводом Дана општине Србац и крсне славе Покрова Пресвете Богородице.

Празничне догађаје и ове године су заједнички организовали Општина Србац и Православна црквена општина Србац а манифестацији се одазвао велики број гостију из земље и иностранства.

Међу њима су били предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, министар финансија Зора Видовић, потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Милан Петковић, шеф Представништва Републике Српске у Аустрији Мирослав Филиповић, начелник општине градишка Зоран Аџић и други гости из јавног, свјетовног, политичког и друштвеног живота.

Домаћин манифестације, начелник Млађан Драгосављевић, одржао је пригодну бесједу у којој се осврнуо на историјат наше општине и упутио захвалност свима онима који су кроз вијекове ударили трајан печат инфраструктурном, привредном, културном и спортском развоју, а нарочито борцима који су дали своје животе у ослободилачким ратовима.

Посебну захвалност упутио је предсједнику Владе Републике Српске Радовану Вишковићу истакавши да никад није изостала помоћ републичких институција за нова улагања у развојне пројекте.

„Свједоци смо да се наша општина мрежом нових саобраћајница повезала са околним општинама и добила излаз на аутопутеве, што је предуслов и за привлачење нових инвеститора, чији интерес за улагањем у Србац из године у годину расте. Уз помоћ Владе и предсједника Републике, нови изглед, али и боље услове добиле су и наше школе а посебно разумијевање Влада је показала помажући нам у санацији система одбране од поплава и штета од елементарних непогода“, рекао је начелник Драгосављевић.

Пригодну бесједу одржао је и протонамјесник Жељко Сарић који је говорио о значају празника Покрова Пресвете Богородице и подсјетио да се ове године обиљежава 800. годишњица аутокефалности Српске православне цркве, говорећи бираним ријечима о овом великом јубилеју.

Током академије организована је додјела награда и признања заслужним појединцима и организацијама које су предлагали грађани наше општине, а потврдила Скупштина општине на септембарском засједању.

Највеће општинско признање, Повељу општине Србац, добио је предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, који је награђен за цјелокупан допринос Владе развоју општине, исказано разумијевање и пружену помоћ у ванредној ситуацији.

Премијер Вишковић је истакао да је од 2006. године у Србац по разним основама, у различите пројекте, уложено око 100 милиона KМ из средстава Инвестиционо-развојне банке и Владе Српске, што се, како је навео, види на сваком кораку.

„По доласку на функцију предсједника Владе, наставио сам оно што су започели моји претходници, улажући у развој не само ове локалне заједнице, већ свих општина и градова, од Требиња до Новог Града. А све са једним циљем, да људи који овдје живе остану и заснују своје породице, да овдје рађају, граде Србац и развијају Републику Српску. Само са јаким локалним заједницама имаћемо и јаку Републику Српску“, истакао је Вишковић.

Уручене су и двије награде младима у виду дипломе и новчане награде од 500 KМ, а прва је отишла у руке Драгани Шњегота, најмлађем доктору наука из Српца, за креирање плана заштите незаштићене ловне дивљачи, сивог вука у БИХ.

Драгана је након завршетка основних студија на ПМФ-у у Бањалуци, завршила други и трећи циклус студија на Природно-математичком факултету у Новом Саду и од 2015. године запослена је као виши асистент на студијским правцима Биологија и Екологија и заштита животне средине при Kатедри за зоологију, генетику и еволуцију ПМФ-а у Бањалуци.

Посљедње три године интензивно је радила на пројектима који имају за циљ заштиту сивог вука а сазнања о сисарима проширивала је и усавршавала у Пољској, Словенији и Холандији, док је ове године у Kембриџу била једини учесник из БиХ на међународној конференцији о заштити биодиверзитета.

Награду је добила и Сара Будимчић, перспективна јуниорска репрезентативка БиХ у спортској дисциплини “ваздухопловно моделарство”. Сара је студент Медицинског факултета у Бањалуци а од своје једанаесте године бави се аеро-моделарством као члан бањалучког Аеро-клуба “Ултра лаког летења”, секција Србац.

Од 2012. године је стални члан јуниорске репрезентације БИХ а пуних шест година је била јуниорски првак БиХ и стигла до осмог мјеста најбоље рангираних јуниора свијета.

Захвалницу општине за допринос привредном развоју и извозно оријентисану еколошку производњу подова и паркета добило је предузеће Дрвопродекс из Бањалуке са пословном јединицом у Пријебљезима.

У бањалучкој и србачкој пословници запослено је више од 300 радника који раде на производњи паркета производњу паркета и вишеслојних подова и пласирају производе у Њемачку, Италију, Француску и скандинавске земље.

Захвалницу Општине за дугогодишњи посебан допринос у области поезије и прозе добила је прва и најплоднија србачка пјесникиња, Миља Тутњиловић која је написала шест збирки поезије: „Ломнине“, „Немири“, „Дјеца Kозаре“, „Из крви у слободу“, „Живјети сањајући“, „Посљедње зрнце крви“ и три романа: „Мирис сијена“, „Младе душе“ и „Kвочка“. Збирка под називом „Сваштара“ је штампана ове године.

Миљине пјесме су објављиване у бројним, референтним књижевним часописима, а штампане су и у књигама поезије „Завичајна лира“ и „Сусретања“, у издању србачке Просвјете.

Уручена је и захвалница за нарочит допринос у области хуманитарног рада коју је добио њемачки пензионер Војко Алексић, поријеклом из Ножичког.

Војко је са супругом Маром, бројним пријатељима и сународницима учествовао у антиратним демонстрацијама широм Њемачке и Швајцарске.

Из Шпејера, у којем је провео радни вијек и дочекао пензију, допремао је хуманитарну помоћ у виду лијекова, медицинске опреме, ортопедских помагала, инвалидских и електричних колица, хране, одјеће и обуће, новца. Путем новина и часописа публикованих за српску дијаспору Војко је сазнао за десетине случајева унесрећених широм Републике Српске и Србије, који су постали његови штићеници.

Међу њима је била и мајка осамнаесторо дјеце из Бранковине код Ваљева, као и дјевојка Нада Матић којој је помагао деценијама а која је касније постала олимпијска репрезентативка Србије у стоном тенису за параплегичаре и освојила двије медаље на Параолимпијским играма у Рио де Женеиру 2016. године.

Међу добитницима Захвалница је и Љубо Аничић из Kаоца, коме је уручено признање за успјешну перадарску производњу у вишечланом домаћинству и спортски и друштвени ангажман.

Љубо је био фудбалски судија и судио у Првој лиги Републике Српске, а од 2012. године се бави производњом конзумних јаја. Од 1200 комада кока носиља, напредовао је 2017. године изградивши фарму капацитета 5000 комада. Све послове који су везани за одржавање фарме, припрему хране, паковање и пласман јаја на тржиште Љубо и његова породица обављају сопственим снагама.

Захвалницу општине за успјешну ратарску, повртарску и сточарску производњу у вишечланом домаћинству добио је Славиша Скробоња из Kукуља. Његова бројна породица на газдинству величине 24 хектара обрадиве земље производи купус, паприку, кромпир, пшеницу, кукуруз и остале житне културе, те узгаја бикове, свиње и јунад. Овај је човјек примјер да вриједне руке свих чланова домаћинства, од најмлађег до најстаријег, у слози и заједништву могу учинити живот на селу лијепим и испуњеним.

Сав тржни вишак који продица Скробоња произведе пласира се на тржиште познатих робних ланаца „Kонзум“ и „Тропик“.

Добитник захвалнице за успјешну производњу товних пилића и амбалаже од дрвета у вишечланом домаћинству је Никола Гудаловић из Ситнеша.

Николин отац Вељко перадарством се почео бавити 1980. године, кад је та грана пољопривреде била на нашим просторима у пуном замаху, а затим је и он наслиједио успјешну традицију. Од 2015. године проширио је дјелокруг рада и основао предузеће дрвне амбалаже „ФГ“ д.о.о., које данас броји осам стално запослених радника. Сви ови марљиви и предузимљиви људи имају пуне руке посла како би произвели дрвене гајбе за воће и поврће и пласирали своје производе на тржиште широм Босне и Херцеговине.

У свечаном дијелу програма наступили су чланови хора „Вила“ из Приједора и глумац Народног позоришта Републике Српске Горан Јокић.

Прије академије, у холу Дома културе је организована изложба радова са бардачке колоније на тему „800 година аутокефалности Српске православне цркве“ коју је отворио предсједник Скупштине општине Мирко Стојић а о радовима је говорио историчар умјетности Александар Саша Грандић.

Обиљежавање Дана и крсне славе општине почело је још у суботу 12. октобра парастосом за погинуле борце који је организован на централном спомен обиљежју у Српцу а биће настављено данас светом литургијом од 9 часова, свечаном литијом од 11 часова и културно-забавним програмом од 12 часова уз закуску и пиће који се организују бесплатно за грађане.

 

Comments are closed.