Обустављена хуманитарна акција за Снежану Попадић Реповић
6. септембар, 2019.
Дани сјећања настављени одавањем почасти за погинуле и нестале борце
9. септембар, 2019.

Страдање на Возући вјечна туга и понос народа србачког краја

Возућа ће заувијек остати понос и туга народа србачког краја јер смо поднијели огромне жртве и дали велики допринос у стварању Републику Српске а у исто вријеме изгубили наше најбоље другове за којима ћемо туговати док смо живи, рекао је члан команде Прве србачке лаке пјешадијске бригаде и некадашњи потпуковник Вићо Kоваћевић на синоћњем меморијалном догађају посвећеном страдању Српчана на озренско-возућком ратишту.

Окупљању у склопу обиљежавања Дана сјећања на овај датум присуствовао је велики број преживјелих бораца, чланова породица погинулих бораца, представника Завичајног удружења Завидовићана, Општине Србац и других грађана Српца и околних мјеста.

Kовачевић је подсјетио да је србачка бригада пуних 16 мјесеци одолијевала бројним офанзивама на Возући, додајући да је за то вријеме било погинулих и рањених али су највећа страдања забиљежена 10. септембра када је њих 15 погинуло, 10 нестало, 13 заробљено, 3 тешко рањено, 28 лакше рањено, док је 17 бораца послије вишедневних напора успјело изаћи на слободну територију и тако ублажити укупна страдања у овој офанзиви.

„Србачка бригада је од постројавања на игралишту у Малим Ситнешима 7. јуна 1992. године прешла тежак ратни пут који је трајао до априла 1996. године, од чувања 42 километра границе према Хрватској па све до ангажовања на дервентском, бродском, орашком, требавском, добојском, србобранском, возућком, градачачком и другим ратиштима“, рекао је Kовачевић.

Он је одао почаст недавно преминулом борцу Драгану Вученовићу Часину који је протеклих година дао значајан допринос обиљежавању Дана сјећања на страдање Српчана на озренско-возућком ратишту.

Предсједник Завичајног удружења Завидовићана и ратни командант Четврте озренске лаке пјешадијске бригаде, Зоран Благојевић, рекао је да народ Возуће и јужног дијела Озрена много дугује народу србачког краја јер су били уз њих у најтежим тренуцима 1994. и 1995. године.

„Не постоји довољно ријечи захвалности за све што су Српчани учинили за одбрану територије Возуће. У моменту највеће офанзиве нису се повукли већ су изгинули у својим рововима. Њихове породице треба да буду поносне на допринос који су дали у одбрани Републике Српске“, рекао је Благојевић.

Представник Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Виктор Нуждић, рекао је да је прије рата у Српцу мало ко знао за Озрен и Возућу, али су и поред тога послани „најбољи синови“ овог краја који су тако постали дио историје и страдања, пркоса и јунаштва српског народа.

Према његовим ријечима, масовно страдање је трајало од 10. до 24. септембра и није се могло спријечити јер је однос снага у људству био десет напрема један у корист непријатељских јединица, односно другог и трећег корпуса такозване Армије БиХ, потпомогнуте злогласним одредом Ел Муџахид и НАТО бомбардерима и артиљеријом.

„Спаљено је 30 српских села, протјерано 1920 српских породица са 7680 чланова, убијено је 459 српских бораца и цивила а њих 124 још увијек нису пронађени и воде се као нестали. Према доступним подацима и оперативним сазнањима, тијела српских цивила су измјештана како би се прикрили трагови злочина“, истакао је Нуждић.

Присутнима се обратила и Дијана Милашиновић Јовичић, кћерка погинулог борца Марка Милашиновића, који је такође страдао у непријатељској офанзиви 10. септембра 1995. године.

Она је изразила задовољство што се сваке године пријављује све већи број учесника за марш „Стазом егзодуса“ од Тумара до Стога, дугом 22 километра, којим се одаје почаст борцима који су несебично дали живот за Републику Српску. Она посебно истиче велики одзив младих што гарантује да ће ова традиција опстати и да ће и будућа покољења наредних деценија корачати истом стазом.

„Марш сјећања не представља никакав револт, пркос или побуну, него сјећање на жртву, страдање наших дједова, очева, синова и сабораца. За свакога од нас та стаза има посебан значај јер уздигнуте главе, са поносом у грудима носимо заставу наше Републике Српске тамо гдје је она требала сваки дан да се вијори, тамо гдје су животи наших најближих мучки угашени“, рекла је она.

Током свог излагања упутила је захвалност Општинској управи која сваке године издваја средства за организацију марша као и Завичајном удружењу Завидовићана које их сваке године дочека на Озрену, који је за њу, како каже, друга очевина.

Замјеник начелника општине Драган Микић рекао је да је локална управа уврстила овај догађај у календар значајних датума и јубилеја који добијају фнансијску подршку из буџета, што је у потпуности оправдано јер је 10. септембар најтужнији дан у историји Српца.

„Обиљежавањем овог догађаја у знак сјећања на масовно страдање Српчана показујемо да смо свјесни величине жртве коју су наши борци уградили у темеље Републике Српске. Посебан допринос представља и књига коју смо издали прошле године са Републичким центром за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица и Борачком организацијом Србац а која представља свједочанство о ратним страдањима на озренско-возућком ратишту“, рекао је Микић.

Он је нагласио да не смијемо дозволити да Република Српска подлегне бројним притисцима којима је све више изложена у посљедње вријеме јер многи оспоравају њено постојање и тиме угрожавају оно за шта су наши борци дали своје животе.

Обиљежавање Дана сјећања наставља се у понедјељак 9. септембра полагањем цвијећа на спомен костурници на градском гробљу у 9.30 часова, затим на централном спомен обиљежју у 9.45 часова и спомен соби у 10 часова гдје ће бити организован парастос.

Централни дио догађаја биће у уторак 10. септембра када се организује одлазак Српчана на марш „Стазом егзодуса“ а полазак је предвиђен у 3.30 часова испред мотела Храст. За учешће на маршу пријављено је више од стотину Српчана, међу којима има највише демобилисаних бораца и чланова породица погинулих бораца, али и других заинтересованих грађана.

 

Comments are closed.