Службени гласник
4. април, 2013.
Комунална дјелатност
13. мај, 2013.

Становништво

ist-1
Повољни геостратегијски, саобраћајни и климатски услови, плодно земљиште, богатство шума, обиље воде и пашњака омогућили су насељавање овог простора у далекој прошлости. Најстарији становници, како наводи проф. др Здравко Марјанац (“Живот у мочвари“, Урбанистички завод РС 2004) били су племена Осеријата, Мезеја, Јапода, Бреуца и Келта. Римљани су овим простором владали четири вијека о чему, поред осталог, свједоче римске гробнице откривене у селу Кладари 2003. године. Предјели око Мотајице и доњег тока Врбаса били су изложени честим миграцијама па су стална и већа насеља формирана релативно касно, од XВИ до XИИИ вијека. Ово се може објаснити чињеницом да су се на овом подручју често укрштали путови различитих освајача и пљачкаша.

Миграције су биле нарочито честе за вријеме турске владавине овим подручјем (1535-1875). Период аустро-угарске владавине (1878-1918) карактерише повратак исељеног хришћанског становништва и организовано досељавање из других крајева БиХ и других земаља. Досељени су Пољаци, Украјинци и Чеси који су од 1894. до 1905. године формирали насеља Кобашки луг (Нова Вес), Нови Мартинац, Раковац, Гумјера, Кунова, Грабашница и Ресавац.

По програму тзв. унутрашње колонизације, на ово подручје досељавани су муслимани који су 1890. године формирали насеља Инађол, Брњавицу, Селиште и Ситнеша.

У периоду између два свјетска рата (1922. године) доселило се на подручје Ситнеша 18 домаћинстава Хрвата. Доминантно становништво и послије свих досељавања (више од 85%) били су Срби.

Први званични попис становништва према европским критеријима обављен је 1979. године.

Према попису из 1885. број становника износио је 8.363, да би на сљедећем попису 1910. године био удвостручен и износио је 16.740. Од тада број становника био је у благом порасту или је стагнирао. Године 1993, приликом ванредног пописа становништва у Р. Српској, на подручју општине Србац пописано је 6.091 домаћинство са 22.145 становника.

У новије вријеме природни прираштај становништва је негативан. Од 1996. године број новорођене дјеце се смањује. Те године број новорођенчади износио је 213, а 2002. године 176. Старосна структура је негативна. У период од 1961. до 1991. године маса младих се смањила са 44,6 на 25,6%. Просјечан број укућана такође је осјетно смањен. Године 1885. износио је 6,18, а 1991. пао је на 3,46. Смртност одојчади не прелази 2 промила и мања је него у Европској унији. Полна структура је повољна: 49,2% мушких према 49,8% женских.

ist-2

ist-3

ist-4

ist-5

 ist-6

Comments are closed.