У току опремање нове куће за баку Видосаву из Доњих Срђевића
29. новембар, 2017.
Одржана изборна сједница удружења “Солидарност” које окупља борачке категорије
30. новембар, 2017.

Сјећање на некадашњи Дан републике и даљe живи у Ситнешима

Црвена марама и плава капица са петокраком били су неизоставни дио прославе Дана републике који се 29. новембра обиљежавао широм бивше Југославије а данас га се само са сјетом присјећају старије генерације. Симболи прошлог времена ипак нису заборављени у домаћинству Раде и Славице Вујић у Ситнешима који по традицији сваке године прослављају некада највећи празник СФРЈ. 

У госте им је ове године стигао велики југоносталгичар, Ахмет Сарач (68) из Градишке, који се поноси чињеницом да је као 11. дијете у породици био Титово кумче. 

„По тадашњим обичајима Тито ми је био кум а ја његов пионир и војник. Стизали су ми многи дарови из Белог Двора што никада нећу заборавити. Када на главу ставим титовку и мараму око врата, врате ми се сјећања у прошлост када је све било веселије и пуно живота“, каже Ахмет.

Данас прима пензију од само 36 марака па га, како каже, у животу одржавају само његова хармоника, воћњак и рибарење на Сави.

Домаћин Раде Вујић са поносом показује заставу тробојку бивше Југославије која се налази на јарболу испред његове куће. Подигнута је 25. маја прошле године, када је заједно са мјештанима прославио некадашњи празник Дан младости.

„Долазе многи и гледају заставу, чуде се и сликају испред ње. Добио сам је нераспаковану од једног пријатеља из Српца и на њој је била цијена 26.870 динара из седамдесетих година прошлог вијека. Волим да је видим како се вијори јер ме подсјећа на дјетињство када су се празници прослављали са већом радошћу и ишчекивањем“, каже Раде (43). 

Он наглашава да прославом некадашњег празника не жели никога провоцирати јер људе не дијели по страначком, вјерском и националном кључу већ, како каже, по људству и карактеру.

„Када чујем пјесму „Од Вардара па до Триглава“ коју сам некада и сам пјевао у хору, као и некадашњу химну Југославије “Хеј Словени”, обузме ме милина у срцу“, истиче Раде.

Због тога је на прославу позвао фолклораше из удружења „Мотајички вук“ из Ситнеша који су у његовом дворишту одиграли козарачко коло. 

Свечаности су присуствовали и чланови општинског одбора СУБНОР-а који његују тековине Народноослободилачког рата у србачкој општини. Предсједник СУБНОР-а, Бранко Пивашевић, каже да је разумљиво што народ Ситнеша има осјећај за његовање традиција НОР-а јер су у то вријеме били опредјељени за борбу против фашизма.

„Они су дали највећи број бораца у општини Србац, имали су највише жртава а остаће упамћени и по празнику Светог Јована Крститеља 1943. године када је око 100 мјештана Ситнеша приступило Првој пролетерској бригади и прошло ратишта на Сутјесци и Неретви“, рекао је Пивашевић.

За све госте припремљена је богата трпеза, на којој се нашло за свакога понешто, од јагњетине и пилетине до прженог шарана, а растали су се уз обећање да се виде идуће године на истом мјесту.

 

Comments are closed.