Обрасци:
3. новембар, 2017.
Србачки гимназијалци посјетили београдски сајам књига
4. новембар, 2017.

Представљен књижевни рад четири поетесе из Добоја и Српца

У Народној библиотеци у Српцу синоћ је организовано вече поезије под називом “Четири поетесе” на којем је представљен књижевни рад пјесникиња из Добоја и Српца. Због здравствених тегоба, на поетско вече се нису могле одазвати србачке поетесе Миља Тутњиловић и Бранка Тегелтија, али су њихов књижевни рад представиле библиотекар Бранка Санчанин и модератор књижевне вечери Гордана Ђукић, предсједница србачке Просвјете и пензионисани професор српског језика и књижевности.

Бројни посјетиоци, који су до последњег мјеста испунили читаоницу библиотеке, могли су чути и стихове које су написале добојска пјесникиња Јулка Ерцег и млада србачка поетеса Дијана Милашиновић које су својим учешћем обогатиле синоћњу манифестацију. 

Јулка Ерцег је до сада издала пет поетских збирки које својом тематиком описују њено дјетињство проведено у родном Змајеву и Новом Саду гдје је завршила вишу школу за његоватељицу, али и животни период проведен у Сарајеву гдје је наставила школовање. Из ратом захваћеног Сарајева је избјегла 1993. године у Добој гдје је 15 година радила у Народној библиотеци.

„Ратне страхоте су ме пратиле на сваком кораку. Бјежећи од ужаса из Сарајева, стигла сам у Добој гдје сам ноћи проводила уз свијећу читајући књиге које су ми биле једини спас. Након завршетка рата обрела сам се у Новом Саду и свједочила новим страдањима и бомбардовању од стране NATO-а, када су срушена сва три моста на Дунаву. Мислила сам да ћу експлодирати од налета емоција и тада је настала моја прва књига под називом Мостови“, рекла је Јулка.

Она истиче да је књига једно од највећих блага које човјек може посједовати и додаје да је то након електричне енергије и телефона, највећи изум који је човјечанство добило на дар.

Након њене поезије, библиотекар Бранка Санчанин је говорила о књижевном раду Миље Тутњиловић која је издала шест збирки пјесама и два романа. Она је прочитала детаље из њене биографије у којој се јасно види да је имала тешко дјетињство које је провела у вихору Другог свјетског рата. 

Миља је рођена 1938. године у селу Међувође код Дубице и за вријеме офанзиве на Козари заробили су је непријатељски војници и одвели у логор. Прошла је логоре Церовљани, Јасеновац и Бјеловар. Отац јој је погинуо на Козари а мајка спаљена у крематоријуму у Јасеновцу. Након завршетка рата, пронашла ју је тетка Стана у селу Тук код Бјеловара. 

„Била је у дому за ратну сирочад у Дубици, затим једно вријеме провела у Градишци и Козинцима, да би се вратила у Дубицу и завршила Нижу реалну гимназију одакле се упутила у Сарајево гдје је похађала школу за бабице. Тамо је једно вријеме радила у болници, након тога у болници у Броду а потом у Српцу гдје је отишла у пензију. Прву књигу је написала у Мразовцу у четвртом разреду основне школе и од тада није престајала писати“, рекла је Санчанин.

Она је додала да њена животна прича даје одговор на питање зашто је њена поезија меланхолична и тужна, а сваки покушај да донесе неку искру радости, једноставно не успијева.

„Прву збирку Ломнине објавила је 1986. године а своје радове је објављивала у многим листовима. Једно од њених најзначајнијих признања је награда „Скендер Куленовић“ коју је добила 1983. године за развијање културног живота и аматеризма“, истакла је Санчанин и подсјетила да је скоро све њене збирке илустровала њена снаха Бранка Тутњиловић која има велики таленат за сликање и још увијек се њиме аматерски бави. 

Професорица Гордана Ђукић је након тога говорила о књижевном опусу докторице Бранке Тегелтија, која је такође била најављена као гост поетске вечери, али је исто тако била спријечена да дође из здравствених разлога. Она је подсјетила да је докторица Тегелтија дошла у Србац 1970. године из Панчева гдје је похађала гимназију, али је и поред тога завољела Србац као свој град.

„У њега је уткала све што је имала и у потпуности се посветила својој професији јер је дуги низ година успјешно радила као гинеколог. Заједно је стварала поезију са Миљом Тутњиловић и сваки слободан тренутак су користиле за писање. Тешко је одлучила да свој рад подијели са јавношћу, али смо на крају сви срећни што су њене пјесме угледале свјетлост дана у виду двије поетске збирке“, рекла је Ђукић.

Докторица Бранка Тегелтија је у протекле четири деценије написала више од 130 пјесама а радове је објављивала и у књижевној збирци “Завичајна лира”.

Своје стихове на синоћњој поетској вечери је прочитала и србачка пјесникиња Дијана Милашиновић која је у одбрамбено-отаџбинском рату остала без оца Марка који је страдао 1995. године на озренско-возућком ратишту када је имала свега пет година. 

Своју бол је преточила у пјесме које је написала у основној и средњој школи, а поред родољубивих пјесама које говоре о Српцу, Републици Српској, Србији, Косову и страдању нашег народа у Другом свјетском рату, написала је и велики број љубавних пјесама. 

„Пјесме сам одувијек писала у моментима када желим нешто да избацим из себе. Ако се нешто негативно догоди, било мени или некоме из моје околине, то сам писала и остављала по страни. Мислила сам да ће моји стихови остати заувијек ван очију јавности, али су људи око мене мислили другачије, што је резултирало да као рођендански поклон добијем своју прву самосталну збирку“, рекла је Милашиновић.

Она се захвалила на великој подршци професорици Гордани Ђукић као и Народној библиотеци која ју је угостила на синоћњој књижевној вечерии. 

Професорица Гордана Ђукић је нагласила да је Дијана била редован члан литерарне секције и једна од њених најбољих ученица.

„Судбина је хтјела да сам била разредни старјешина не само њој, већ и њеном оцу који је дао живот за своју отаџбину. Бол коју је Дијана преточила у стихове је веома потресна и оставља без даха, а неке од њених пјесама чак имају и антологијску вриједност“, истакла је Ђукић.

Она је подсјетила да су Дијанине пјесме објављиване и у завичајним збиркама „Сусретања“ коије су излазиле прије десетак година, а једну од њених пјесама, Ђукићева је уврстила и у своју прву књигу „Небо пуно бисера“. 

На крају књижевне вечери, изражена је нада да ће након дугогодишње паузе у нашој општини поново заживјети културна манифестација “Сусретања” како би се на тај начин јавности представиле до сада необјављиване пјесме талентованих ученика основних и средњих школа из Српца, али и познатих писаца из наше и сусједних општина.

 

Comments are closed.