Манифестација “У сусрет Васкрсу” у четвртак 5. априла
29. март, 2018.
ФК Младост трећи у избору најбољих клубова ПФС Градишка
30. март, 2018.

Отворена документарна изложба о страдању Епархије бањалучке у Другом свјетском рату

У Дому културе у Српцу синоћ је отворена изложба архивских докумената под називом “Епархија бањалучка 1941-1945. године (“Мучеништво Српске православне цркве у Босанској Крајини”). Аутори изложбе су: Бојан Стојнић, Радован Пилиповић, Милош Матијевић и Вељко Ђурић Мишина.

Поздравне ријечи присутнима упутио је стручни сарадник Центра за културу и спорт Србац, Стеван Умљеновић, који је рекао да изложба на 25 паноа говори о страдању православних свештеника и уништавању храмова Српске православне цркве у Другом свјетском рату.

“У припреми изложбе кориштена је обимна грађа Архива РС, Архива Српске православне цркве Београд, Војног архива Београд, Музеја историје Југославије, Музеја РС и Хисторијског музеја БиХ Сарајево”, рекао је Умљеновић.

Изложби су присуствовали свештеници србачке парохије, а међу присутнима је био и начелник општине Млађан Драгосављевић.

Протонамјесник Жељко Сарић рекао је да мноштво докумената и фотографија који су представљени на изложби јасно потврђују размјере усташких злочина у Епархији бањалучкој која је настала 1900. године.

Православни Срби-Крајишници до тада су потпадали под Митрополију Дабробосанску, а онда се указала потреба за већим бројем свештеника, па је тадашњи митрополит Николај Мандић, који је основао парохију у Босанском Свињару 1890. године, предложио Васељенској патријаршији да се оснује Митрополија Бањалучко-бихаћка. Добили су сагласност, и за првог митрополита бањалучког постављен је Евгеније Летица који је благословио почетак градње храма Покрова Пресвете Богородице у Српцу и освештао га 1905. године. 

На отварању изложбе, протонамјесник Жељко Сарић је рекао да су све подручне цркве у општини Србац, тадашњем Босанском Свињару, настале из Митрополије бањалучке, а страдање почиње са Другим свјетским ратом, односно убиством Владике бањалучког Платона Јовановића који је био поријеклом из Србије. Од њега су усташе тражиле да напусти Бањалуку а потом су га звјерски мучили и убили заједно са протом Душаном Суботићем из Градишке. 

По Сарићевим ријечима, у то вријеме је страдало мноштво свештеника и монаха, порушен је Саборни храм Христа спаситеља у Бањалуци и још стотине других храмова, четири манастира и преко 50 парохијских домова, а страдао је и парох стапарски Рувим Бубњевић који је био протјеран у Србију.

“Важно је напоменути да је поред бројног свештенства страдао и вјерујући народ. Сјећамо се покоља Срба у Дракулићу када је убијено 2500 људи, а под благословом тадашње римокатоличке цркве на Петрићевцу. Онда не можемо а да се не запитамо да ли је случајно или намјерно вјерски поглавар прије 15 година дошао управо на Петрићевац одакле је кренуло страдање српског народа”, рекао је Сарић.

Наредних дана изложбу ће организовано посјетити ученици основних и средњих школа са својим наставницима и професорима.

 

Comments are closed.