Завршен турнир “Kутија шибица”, побједник трећег дана Тепих сервис из Лакташа
27. април, 2019.
Слога поражена у Прњавору
28. април, 2019.

Национални споменик у Новом Мартинцу чувају од заборава

Пољско гробље у Новом Мартинцу које је прије шест година проглашено за национални споменик БиХ, сачувано је од пропадања и заборава захваљујући марљивом раду и преданошћу локалних мјештана који чувају успомену на некадашњи заједнички живот са Пољацима који су насељавали ово подручје од 1900. до 1945. године.

Помоћ у очувању овог културно-историјског локалитета дају и њихови потомци који највећим дијелом данас живе у општинама Новогрођец и Болеславец и који сваке године долазе да посјете гробна мјеста својих предака у Новом Мартинцу који је био највећа од седам пољских жупа на овим просторима.

Чувању сјећања доприносе на разне начине а један од њих је израда путоказа којима су обиљежене најважније локације на којима се активно одвијао друштвени живот у првој половини прошлог вијека.

Мјештанин Мирослав Ћетојевић, општински координатор за сарадњу са потомцима Пољака из Новог Мартинца, каже да су путокази недавно постављени на ово гробље а стигли су управо из Пољске.

“На изради путоказа посебно су се ангажовали мјештани Миликова и Гошчишова у којем живи највећи број потомака наших суграђана из Новог Мартинца. Путокази су на пољском језику и омогућиће лакше сналажење свима онима који се одлуче да превале далек пут како би одали почаст својим прецима. Сваке године аутобусима долази између 400 и 500 туриста који дођу да запале свијећу, положе цвијеће и помоле се за покој душа својих родитеља, бака и дједова који су овдје сахрањени”, рекао је Ћетојевић.

Он је подсјетио да је до прије неколико година ово гробље било у изузетно лошем стању, сачувано је било свега неколико надгробних ознака, цијело гробље је зарасло у шуму, док се хумке готово и нису видјеле од густе траве. Пут до гробља је био веома неприступачан а на појединим дијеловима макадамског пута су се налазиле огромне рупе.

“Много тога је учињено како би гробље било доведено у ред. Вршене су акције крчења шибља и растиња, повађени су стари пањеви, трава се редовно коси а надгробни споменици су уређени и јасно обиљежени. Пут је у много бољем стању и без већих проблема се може доћи до овог локалитета”, истакао је Ћетојевић који је највише ангажован на извођењу радова.

У акцијама које су извршене претходних година омогућен је прилаз и до школе која се налази стотињак метара од гробља.

“У близини је и плоча на којој су се некад одвијале игранке као и бунар из којег се црпила вода. Ту се налазила и зграда некадашње Жандармерије, али нису сачувани остаци ове грађевине“, каже Ћетојевић.

На овом гробљу постављен је и освештан дрвени крст који представља симбол некадашњег заједничког живота, а овај чин извршио је бањалучки бискуп Фрањо Kомарица у присуству око 120 Пољака из Новогрођеца.

Према историјским записима, жупу Нови Мартинац основао је бањалучки бискуп Марјан Марковић а све до 1946. године њоме је управљало седам жупника. Подаци кажу да је на овом мјесту 1900. године направљена дрвена црква а шест година касније зидана црква која је била посвећена Богородици.

Нови Мартинац је 1935. године бројио 3.365 жупљана од чега је било 1.674 католика а међу њима су највећим дијелом преовладавали Пољаци.

У вријеме аустроугарске власти и владавине Бењамина Kалаја на подручје србачке општине стигло је три хиљаде Пољака и око 500 Украјинаца који су поред шумовитих предјела Новог Мартинца, населили и подручја Раковца, Kунове, Ресавца и Грабашнице, гдје такође постоје још три пољска гробља. Велики број Пољака населио је и бројна насеља у општини Прњавор.

Они су са собом донијели радне навике, обичаје, културу, начин обраде земљишта и уклопили се у живот са домицилним становништвом. Да би преживјели, морали су у почетку правити дрвене куће, крчити шуме и шикаре како би дошли до плодних ораница. Брзо су се уклапали у животне навике са домаћим становништвом од којег су такође примали разне обичаје

Вратили су се 1946. године у Пољску у покрајину Нова Шлезија, а највише у Новогрођец гдје сада има око 22 хиљаде становника од чега 13 хиљада води поријекло из србачке општине. Некадашња пољска насеља остала су пуста али њихови потомци нису заборавили своје претке и редовно долазе у Србац како би посјетили њихова огњишта.

„Новогрођец и Србац су прије осам година успоставили партнерске односе и редовно се обилазимо на свим важнијим манифестацијама. Добро је што се наши народи опет повезују јер су у Новогрођецу и Болеславецу сачуване бројне успомене и обичаји везани за живот у БиХ“, рекао је Ћетојевић.

То се нарочито да примјетити на пољским свадбама, рођенданима и припремањима јела као што су сарма и гибаница, а добро је сачуван и српски језик на коме се често чују поздрави као „добро јутро“ „довиђења“ и слично.

 

Comments are closed.