Туризам
24. март, 2013.
Здравство и соц. заштита
24. март, 2013.

Живот у Српцу и могућности развоја

Једна од највећих развојних шанси ове општине свакако је производња здраве хране. Пилеће месо из србачких перадарника својим квалитетом одавно се наметнуло потрошаћима, али су, због скучености тржишта, производне могућности тек дјелимично искориштене. Производња чувене србачке пилетине сведена је на тов, клање и дораду, али би се вишим степеном прераде (кобасице, паштете…) на тако квалитетној сировини сигурно отвориле нове могућности за профитабилан посао.

Квалитетну сировинску основу имаће и потенцијални улагачи у прераду поврћа. Србачки пољопривредници у могућности су да понуде велике количине квалитетног кромпира, парадајза, паприке, лука, краставаца и другог поврћа произведеног на незагадјеном земљишту.

С обзиром на заиста велике могућности у производњи млијека, добро организованим откупом и прерадом такодје је могуће обезбиједити уносан посао. А бујни пашњаци на брежуљкастим предјелима нуде изванредне могућности за развој овчарства и козарства, тј. производњу квалитетног овчијег и козијег меса, млијека и прерадјевина.

Интензивно воћарство на овом подручју је такорећи у повоју, медјутим почетни резултати потврдјују да се и у овој области може наћи добар економски интерес. Нека ранија искуства и проведена испитивања и огледи упућују да је на брежуљкастим предјелима општине (Нови Мартинац, Кобаш, Ситнеши…) могуће организовати рентабилну производњу јабука, крушака, шљива па и грождја. Земљиште и клима погодују производњи јагода, купина, малина, љешника…

У неким сусједним општинама (Прњавор, Градишка) на имањима пољопривредника започела је интензивна производња камилице и нане, која даје добре економске резултате. За такву производњу постоје добри услови и на подручју општине Србац. Одредјени ефекти могу се постићи и сакупљањем љековитог биља и шумских плодова.

Својеврстан економски изазов представља флаширање и дистрибуција питке изворске воде. Новооткривено извориште у Срдјевићима даје питку воду изванредног квалитета која сигурно може наћи мјесто на иностраном тржишту.

Буковина и храстовина из србачких шума добиле су потврду високог квалитета и побудиле интересовање купаца у неким европским земљама. Поред тога, прерада и финализација дрвета у овом крају имају дугу традицију, а на располагању су и школовани млади људи, тренутно незапослени. Све су то разлози да се на прераду дрвета рачуна као на трајан профитан посао.

Према предањима, писаним и другим траговима, у прошлости је читав овај крај био обрастао непрегледним шумама.Предање говори да је својевремено заповједник турске војске наредио сељаним Ножичког да оборе највећи храст и ископају чамац којим је војска превезена на лијеву обалу Врбаса. Након одласка турског аскера мјештани су напртавили још један такав чамац па су на њима саградили воденицу. А године 2003, за вријеме велике суше и необично ниског водостаја Врбаса, из воде је “изронило“ велико храстово стабло дужине л5 м и пречника 123 цм, које је “балзамовано“ у дубини од око 5 м лежало, како су процијенили стручњаци, 6оо-7оо година.

Утроба Мотајице још увијек је велика тајна. Постоје назнаке да ова планина у својим њедрима скрива разноврсна рудна богатства. Каолинска руда са својим састојцима само је једно од њених блага. Експлоатација и дјелимична прерада већ у почетној фази потврдили су да је ријеч о економски исплативом послу. Тзв. магнетна сепарација и даљи облици прераде дали би дефинитиван одговор о каквом богатству је ријеч.

У мозаику економских могућности србачке општине посебно мјесто има туризам. Као специфични изазови у овој области истичу се Бардача, Мотајица и тзв. сеоски туризам.

Јединствен и по многи чему специфичан еко-систем Бардача без сумње је драгоцјен туристичко-привредни ресурс који нуди читав спектар активности на копну и води. Ради оптималног коришћења потенцијала Бардаче, овдје би могла (и требала) да се формира асоцијација привредника на бази заједничког интереса чија би активност морала бити ускладјена са правилима понашања у еколошком амбијенту. Поштивање утрдјених еколошких стандарда и правила истовремено је и предност Бардаче која само тако може да побуди интресовање и привуче, посебно иностране, госте.

За Мотајицу као туристичку дестинацију до сада су показивали интересовање само ловци на високу дивљач (дивље свиње, срнећа дивљач) и ријетки рекреативци. Са својом конфигурацијом терена и недовољно познатом структуром флоре, Мотајица тек треба да се покаже у пуном туристичком свјетлу. На то се неизбјежно надовезује тзв. сеоски туризам. Бројна сеоска домаћинства у овом и другим подручјима општине располажу смјештајним капацитетима који по конфору, естетском уредјењу и разноврсности традиционалне кухиње могу задовољити захтјеве и најпробирљивијег европског госта.

Ово су само неке од могућности које, добром организацијом и адекватним улагањима, могу убрзати привредни и укупан развојни замајац србачке општине. Реално је очекивати да ће развојне пројекције и визије у догледно вријеме почети да дају и одговарајуће резулате.

Comments are closed.