Представници БО општине Србац у посјети Министарству рада и борачко-инвалидске заштите
18. октобра, 2019.
У подмотајичком селу Жупски Разбој код Српца одржана прва пробна штрапаријада
21. октобра, 2019.

Мјештани Кукуља, хуманитарним акцијама, подигли четврту кућу у свом селу.

Када у селу живе хумани људи, дарежљиви донатори, вриједни мајстори и координатор свих акција као што је предсједник МЗ и одборник у СО-е Србац, Радојица Видовић, онда није чудо што је кућа за 44-годишњег незапосленог пољопривредног техничара и локалног пјесника Милоша Ожега буде сазидана од темеља до крова за само 16 дана.
„Прије ове, у селу смо хуманитарним акцијама саградили још три куће за породице Секимић, Угрешић и Јањић. Морам рећи да су данас медији и друштвене мреже битни фактори који заталасају бројне акције. Све је почело 27. маја ове године када је на РТРС-у емитован интервју са Милошем, да би се истог дана јавио власник познате бањалучке фирме „Хидрокоп“ Радислав Бајо Бабић родом из сусједног села Разбој Лијевче и рекао да ће за градњу куће обезбједити сав грађевински материјал од темеља до крова“ каже координатор акције Радојица Видовић и додаје да су се потом јавили и Саши Поповићу руководиоцу РЈ „Електродистрибуција„ Лакташи који је прихватио да обезбиједи материјал и раднике за електроинсталације, а Веселко Стојковић из Лепенице код Српца, који живи у Њемачкој, обећао је да ће набавити комплет столарију и купити сав кућански намјештај.

На дан покривања куће површине око 40 квадрата, мјештани су, како то доликује обичајима, припремили заједнички ручак са печеним јагњетом на ражњу, а комшиница Драгана Ђакушић донијела је велику торту са натписом : „Милоше сретно ти у новој кући“.

Оваква пажња ганула је овог младог човјека који је имао тешко дјетињство у сиромаштву са болесним родитељима. Завршио је основну школу у свом селу, Пољопривредну школу у Бањалуци, уписао Пољопривредни факултет и стао јер није имао пара, а када су му родитељи умрли остао је сам као окресано дрво у трошној кућици старој 90 година.

„Био сам одличан ђак, али слабог здравља, три пута сам оперисан, незапослен, а без пара човјек није нигдје пристао. Жеља за студирањем била је превелика, могућности никакве, па сам почео тонути и падати у депресију. Спас сам нашао у писању пјесама пуних туге али и љубави. Имам око 200 пјесама за објављивање, неке су добијале награде али немам средстава да објавим збирку. На срећу Веселко Стојковић када је чуо за то и тужну причу о мом животу рекао ми је да је објављивање збирке његова ствар.

Милош каже да је гледајући како нова кућа напредује пуно пута одлазио иза старе куће да се исплаче јер су му наилазиле дупле емоције, пуно срце и душа радости, а онда одједном туга што овако нешто не могу видјети његови родитељи који су пола вијека живјели без струје, а купатило су могли само сањати. Милош је незапослен, преживљава од социјалне помоћи од само 120 марака, у башти произведе нешто хране, заради по неку надницу и тако преживљава.

Стихови ми дају снагу они су за мене лијек, поготову ноћу када не могу да заспим и тада наилази инспирација за писање пјесама каже Милош и додаје да би сада био сретан кад би могао наћи неки посао. Захвалан је каже свим добротворима који иду путем хуманости, а он ће се као вјерник помолити да њима и њиховој дјеци Бог да здравље, срећу и сваки напредак.

Иако сиромашан Милош је на ручку уручио дарове мајсторима Горану Илићу и Љубиши Котарашу, координатору Видовићу, представнику Хидрокопа Далибору Пејаковићу и представницима Општине Србац, Душку Митрићу и Ненаду Билановићу.

 

 

Comments are closed.