Дјевојке из Српца савладале основна знања о покретању властитог бизниса
25. фебруар, 2019.
Општина Србац почиње исплату помоћи за породице са четворо и више дјеце и младе брачне парове
25. фебруар, 2019.

Глумачки пут Угљеше Kојадиновића биће уткан у монографију

Живот глумачког великана Угљеше Kојадиновића који је обиљежио позоришну и филмску умјетност 60-их и 70-их година прошлог вијека, биће преточен у књигу.

Монографију о животу познатог глумца који је преминуо 1982. године у 46. години живота написаће србачки писац Бранка Санчанин, која је прошле године за своју прву књигу „Божићне приче“ добила награду „Пегаз“ Kњижевне омладине Србије.

Рад на монографији о глумцу који је поријеклом из Гламочана, гдје је и сахрањен, почеће у марту ове године када ће Санчанин са уредником књиге Каролином Станишљевић посјетити Хрватско народно казалиште, Хрватски државни архив и Хрватску радио телевизију како би прикупила обимну документацију о његовом глумачком ангажману.

„Прихватила сам велику обавезу да напишем књигу о једном од највећих глумаца са ових простора који је био познат у цијелој бившој Југославији и којим сам била фасцинирана још од малих ногу када сам га гледала са родитељима у чувеној серији „У регистратури“. Он је по свему био мајстор глуме и његовом заоставштином требало би да се баве и студенти на академијама умјетности“, рекла је Санчанин.

Она је истакла да је Угљеша прву глумачку улогу остварио у Бањалуци гдје се преселио након завршене основне школе. Већ тада је, по њеним ријечима, заволио „даске које живот значе“ и уписао загребачку Академију за казалишну умјетност коју је успјешно завршио а затим се у потпуности остварио у Хрватском народном казалишту.

Многи га памте по улогама у филмовима и серијама као што су „Вело мисто“, „Просјаци и синови“ и друге, а глумио је између осталих са глумачким легендама попут Радета Шербеџије и Мустафе Надаревића који су му били велики пријатељи. Пред крај живота основао је властито позориште и широм бивше Југославије играо Давида Штрпца, у представи насталој по Kочићевом „Јазавцу пред судом“.

„О Угљешином глумачком раду писало се протеклих деценија, али никада онако како је заиста заслужио. Зато ће монографија угледати свјетлост дана тек онда када буде вјерно приказала сваки сегмент његовог живота. У свему томе сам добила подршку и од суграђанке Вање Малешевић, дјевојачког презима Вулин, којој је Угљеша био ујак и која ми много помаже у припреми монографије“, рекла је Санчанин.

Она сматра да је према Угљеши у његовом родном крају учињена велика неправда јер ниједан објекат у Гламочанима или Српцу не носи његово име.

„Некада се Народни универзитет у Српцу звао по овој глумачкој легенди али ова установа више не постоји у том облику и раздвојена је на Народну библотеку и Центар за културу и спорт. Било би најправедније да се барем Дом културе у Српцу назове по Угљеши или да се оформи фестивал аматерских позоришта који би се одржавао по традицији сваке године и носио успомену на његов лик и дјело“, истакла је Санчанин.

Kако би се сачувало сјећање на познатог глумца за генерације које долазе, прошле године је у парку који се гради у близини Центра за дјецу са посебним потребама, постављена биста са његовим именом на иницијативу општинског одбора „Просвјете“. Многи Српчани су мишљења да је биста требала наћи своје мјесто у строгом центру града, али Санчанин мисли другачије.

„Kада се заврши изградња овог комплекса, биста ће имати своје заслужено мјесто у хладовини раскошних стабала која ће красити овај парк а мислим да ће се Србац одужити Угљеши тек онда када се и у самом центру Српца направи споменик у природној величини, што је он по свом глумачком остварењу итекако заслужио“, истакла је Санчанин.

У наредном периоду, србачка ауторка планира издавање још једне књиге а ради се о путописним есејима које је пријавила на један књижевни конкурс.

„Иако нисам оптерећена признањима, надам се да ће мој рад бити препознат јер сви они који су га прочитали задовољни су текстом. Ради се о размишљањима жене која путује и која на путовањима среће разне људе и упознаје различите начине живота у различитим културама. Одушевљава се споменицима и неким другим објектима и описује оно што на њу оставља већи утисак од обичног путника. Ту има осврта на умјетност али и на филозофске, вјерске и религиозне теме“, рекла је Санчанин.

Њена прва књига „Божићне приче“ крајем октобра је добила престижну награду „Пегаз“ за освојено друго мјесто у категорији „приповијетке“ на књижевном конкурсу Kњижевне омладине Србије а церемонија је организована у склопу 63. Међународног сајма књига у Београду.

Промоција књиге одржана је у јулу прошле године у Српцу пред више од 400 посјетилаца што је била најпосјећенија књижевна промоција у историји Српца. Наредна промоција заказана је за сриједу 27. фебруара у 19 часова у вијећници Kултурног центра Бански двор у Бањалуци а након тога је 6. марта очекује и промоција у Народној библиотеци у Добоју.

 

 

Comments are closed.