Стигла нова донација за удружење Извор
25. фебруара, 2020.
Удружење жена Србац озваничава почетак рада у сриједу 4. марта у Дому културе
26. фебруара, 2020.

Дјела завичајних писаца прикупља и чува готово три деценије

Kада је прије 40 година стигла у Србац као професор географије, Славица Репић, која води поријекло из србијанског града Нова Варош, није могла ни претпоставити да ће оформити богату завичајну збирку са 355 књига србачких аутора и преко хиљаду других радова некњижевне грађе.

Након свега годину дана проведених у србачкој гимназији, Славица је почела радити у Народној библиотеци у Српцу гдје је прије 29 година дошла на идеју да почне прикупљати књижевну грађу завичајних писаца чиме је ударила трајан печат културном животу наше општине.

Славица каже да је један од главних мотива био да боље упозна свој нови завичај, а свему томе је допринијела и изрека која јој се урезала у памћење да ће једног дана све библиотеке личити једна на другу а једино ће се разликовати по завичајним збиркама.

“Ово је за мене био велики изазов јер нико прије то није радио у Српцу. То је у неку руку била и обавеза јер је закон о библиотечкој дјелатности у бившој Југославији обавезивао све народне библиотеке да формирају завичајно одјељење. Одлучила сам да се прихватим овог посла јер сам истовремено хтјела да тако сазнам нешто више о свом новом граду у коме сам засновала породицу”, рекла је Славица.

Прва књига коју је завела у регистар била је поетска збирка „Ломнине“, најстарије србачке пјесникиње Миље Тутњиловић која је у својим радовима описивала страхоте логора Другог свјетског рата у којима је била заробљена као дијете.

Збирка је из године у годину била све богатија и у њој су се нашле монографске и периодичне публикације преко 50 завичајних писаца из Српца, али и оних који живе и раде у Србији, Хрватској, САД-у, Шведској и другим земљама широм свијета.

“Прикупила сам и разне часописе, летке, разгледнице, позивнице и фотографије. Саставни дио ове богате колекције је и хемеротека у којој су сабрани новински чланци о Српцу из разних дневних листова и Србачких новина. Kњижевна грађа из збирке не смије се износити из зграде и читаоци се могу упознати са њеним садржајем само у читаоници библиотеке”, каже Славица и додаје да је израђен каталог књига који је доступан и у електронској форми.

Материјале из завичајне збирке излагала је на разним изложбама а своја искуства у формирању завичајног фонда је презентовала на стручним скуповима у Вишеграду, Зеници и Сарајеву. Неки од радова налазе се у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске, Националној библиотеци БиХ и Филолошком факултету у Београду.

Славица Репић је пет година обављала и посао директора у Народној библиотеци у Српцу а у заслужену пензију планира отићи крајем ове године.

 

Comments are closed.