Одржано дружење припадника Другог пјешадијског батаљона
2. јул, 2018.
Данела и Марко учествовали у љетној школи Црвеног крста у Требињу
3. јул, 2018.

Буђење Бардаче осликано на дјелима академских сликара из пет земаља

Изложбом радова у кругу тренинг центра Природно-математичког факултета на Бардачи синоћ је завршен 35. сазив Ликовно-еколошке колоније „Бардача-Србац“ који је окупио 15 академских сликара из Француске, Србије, Црне Горе, Македоније и Републике Српске. Они су у протеклих седам дана насликали око 45 умјетничких дјела од којих ће се највриједнија, по избору Умјетничког савјета колоније, наћи у фундусу који броји преко 600 слика. 

Завршној вечери присуствовало је око стотину званица из јавног и политичког живота из Српца и сусједних општина а гостима је добродошлицу пожељела директорица Центра за културу и спорт Сандра Михољчић која је рекла да је организацију колоније помогао велики број спонзора без којих не би било могуће организовати ову манифестацију. 

Међу њима су се посебно истакли покровитељи колоније: Кабинет предсједника Републике Српске, Министарство просвјете и културе, Општина Србац и Природно-математички факултет Бања Лука. 

Умјетнички савјет колоније су чинили: директорица Центра за културу и спорт Сандра Михољчић, директор Пољопривредног института Бања Лука Војислав Тркуља, историчар умјетности др Александар Грандић, утемељивач колоније Рајко Петковић и други учесници колоније Здравко Круљ, Марин Милутиновић и Борис Еремић.

Предсједник Умјетничког савјета, Александар Грандић, рекао је да је бардачка колонија као једна од најстаријих у БиХ доказала у протеклих 35 година да се умјетници могу окупити из љубави према природи а њихов апел за очувањем овог природног резервата је уродио плодом, јер нас ове године није дочекало кукурузиште, већ птице и језеро богато рибом.

Наиме, једно од исушених бардачких језера које се налази поред тренинг центра, напуњено је водом што је вратило вјеру у оживљавање овог природног комплекса.

„Ове године је све препуно симболике јер је након 33 године учесник бардачке колоније поново била умјетница Љубица Мркаљ која живи у Паризу. Она је још 1985. године насликала Офелију са Бардаче, култну слику коју је нагризао зуб времена, али је успјешно рестаурирана током овогодишњег сазива. Оно што је Офелија у чувеном Шекспировом дјелу била Хамлету, то можемо видјети ових дана у Бардачи, јунаштво повратка птица и риба које су спојене у љепоти наново рођеног бардачког језера“, рекао је Грандић.

Изложби слика присуствовао је и начелник општине Млађан Драгосављевић који је рекао да је бардачка колонија ове године добила финансијску подршку из општинског буџета у оквиру календара културно-спортских манифестација јер се ради о једној од најстаријих манифестација на подручју наше општине која има изузетно велики значај. 

„Упућујем све честитке умјетницима који су надахнуто и вриједно радили на овогодишњем сазиву. Њихови радови осликавају оптимизам због дјелимичног обнављања биљног и животињског свијета на Бардачи, јер је једно од језера напуњено водом. Међутим, свјесни смо да нам и даље предстоји велики посао како бисмо овом резервату вратили некадашњи сјај и како би бардачка колонија поново имала еколошки аспект у свом пуном капацитету, а неке иницијативе смо већ предузели. Знамо да нам неће бити лако и од тога никада нећемо одустати“, рекао је начелник Драгосављевић.

Секретар колоније Стеван Умљеновић, подсјетио је да се идеја о оснивању бардачке колоније родила на острву Иж код Задра у љето 1983. године, на тамошњој ликовној колонији, а један од покретача је био новосадски сликар Рајко Петковић који је поријеклом из Српца.

Он додаје да је колонија почела са радом годину дана касније као прва југословенска ликовно-еколошка колонија која је имала за циљ очување природних богатстава Бардаче од загађења због чега су у њен рад били укључени не само ликовни умјетници, већ и стручњаци из области хортикултуре, научни и јавни радници. 

„Колонија се непрестано одржавала и током рата, иако су гранате падале око Српца. Многи су се тада питали, шта они тамо сликају док народ гине, а не знају да је колонија поред умјетничке испунила и своју хуманитарну улогу, јер су дјела продавана на аукцији а новац уручен нашој војсци и породицама погинулих бораца“, истакао је Умљеновић.

По његовим ријечима, међу живима више није пет академских сликара који су у протекле три и по деценије били учесници колоније, међу којима је и Милић од Мачве који је био један од најпознатијих српских сликара 20. вијека. 

Умљеновић додаје да ће по завршетку колоније бити организована изложба насталих дјела у читавом региону и подсјећа да су досадашњи радови излагани у свим већим градовима бивше Југославије а прије седам година и у италијанском граду Пиове ди Сако код Венеције.

У 35. сазиву бардачке колоније учествовали су: Љубица Мркаљ (Париз), Миодраг Анђелковић и Мирјана Анђелковић (Ниш), Кристина Палањук (Инђија), Гордана Мијановић и Влатка Вујошевић (Подгорица), Тони Остојић (Скопље), Здравко Круљ, Марин Милутиновић, Соња Спироска Остојић и Николина Песлаћ (Бања Лука), Милован Чикић и Миле Средојевић (Градишка), Бранимир Максимовић (Шамац) и Борис Еремић (Приједор).

Током трајања колоније дјеловала је и школа сликања коју је похађало 11 талентованих ученика из Српца и Прњавора са којима је радио академски сликар Борис Еремић из Приједора. Њихова дјела ће бити представљена публици на посебној изложби која ће бити одржана у Српцу до краја године.

У школи сликања су учествовали: Давид Кусић, Јована Глумац, Страхиња и Вељко Видовић, Ања Савић, Сара Њежић, Милан Марчетић, Лука Ракић, Стефан Врачевић, Андреа Игњатић и Маја и Јелена Милашиновић.

Више фотографија са завршне изложбе слика можете погледати у фејсбук групи SRBAC-RS.COM.

 

 

Comments are closed.